Kukuruzni moljac prouzrokuje velike štete poput lomova, opadanja klipova, prevremenog sazrevanja i stvaranja uslova za gljivične bolesti što narušava prinose. Proteklih dana na kukuruzu su uočena legla ove štetočine, a koje su mere zaštite saznajte u nastavku.
Kukuruz je kod nas jedna od najvažnijih ratarskih kultura, a do sada je na njemu utvrđeno preko 100 vrsta štetočina koji se javljaju tokom vegetacije. Ova kultura je izložena njihovim napadima od setve do berbe pa čak i za vreme skladištenja. Jedan od onih koji se javlja u vegetaciji je kukuruzni moljac (Ostrinia nubilalis).
Kako piše diplomirani inženjer Jadranka Berić, još prošle sedmice su na usevima kukuruza pronađena legla jaja kukuruznog moljca kao i prvi ugrizi gusenica ove štetočine. Poljoprivrednici koji žele da obave tretiranja moraju prvo da obave vizuelne preglede na prisutnost legla jaja ili utvrđivanje prisutnosti gusenica koje su se tek izlegle i da na osnovu toga donesu odluku o tretiranju. Treba napomenuti da ih je vrlo teško uočiti, dok se lakše primećuje pojava prvih gusenica.
Prema podacima iz literature, potreba za tretiranjem postoji ako se kod šećerca ili semenskog kukuruza utvrdi pet odsto biljaka na kojima su položena legla jaja, dok je to kod merkantilnog kukuruza deset odsto.
Ova štetočina prezimljuje kao larva u stabljikama kukuruza i na ostacima u polju pa je važno pratiti upozorenja i poštovati krajnji rok zaoravanja ostataka. Kako piše profesor dr Marija Ivezić u knjizi "Entomologija", glavno razdoblje izletanja leptira prve generacije u našim uslovima je u junu i u prvim danima jula. Oplođena ženka polaže jaja u gomilicama od dva do sedamdeset komada i to sa donje strane lišća ili na rukavcu.
Nakon tri do četrnaest dana izlegu se gusenice koje u najvećem broju slučajeva kontaminiraju zonu vršnih listova, čijim se tkivom u početku hrane prouzrokujući na njemu okrugle rupice. Odatle prelaze na metlicu ili rukavac lista, da bi se potom uvukle u stabljiku ili začetke klipova. Najveću štetu prave larve (gusenice) u stabljici kukuruza.
Za razvoj ove štetočine potrebna je povećana vlaga, a utvrđeno je da je u godinama sa manje padavina intenzitet napada kukuruznog moljca manji nego u godinama sa većim količinama padavina.
Ovaj insekt ima dve generacije godišnje i smatra se jednim od najopasnijih štetočina kukuruza jer njegove gusenice oštećuju sve nadzemne delove biljaka uključujući list, metlicu, stabljiku i klipove. Štete koje prouzrokuju gusenice u prvim fazama nisu tako velike, a slično je i sa oštećenjima metlice. Međutim, to ne može da se kaže za oštećenja na stabljikama i klipovima.
U stabljikama one buše hodnike, što slabi celu biljku i smanjuje njenu čvrstinu i prouzrokuje lomljenje, pogotovo kod jačih vetrova. Ako gusenice napadnu zametak klipova on redovno propada. Dakle, zbog napada ove štetočine prinosi mogu da budu znatno smanjeni. Treba napomenuti da izgrizanjem hodnika kroz dršku klipa, gusenice mogu da prouzrokuju njihovo masovno opadanje ili prevremeno sazrevanje. Gusenice koje prodiru u zonu zrna na klipu predstavljaju posebnu opasnost gde zbog ishrane stvaraju povoljne uslove za razvoj gljivičnih bolesti.
Suzbijanje predstavlja problem jer se radi o štetočini koja se nalazi unutar biljke, stoga je potrebno da se tretiranje obavi pre nego što gusenice izbuše biljku. To se radi kada se one nalaze na biljci ili u rukavcu lista, a na osnovu ranije spomenutog pregleda.
S obzirom na to da je hemijsko tretiranje zbog trenutka primene insekticida ograničeno, veliku pažnju trebalo bi posvetiti biološkoj kontroli ove štetočine što je mnogo prihvatljivije za životnu sredinu. Uz pravilan izbor plodoreda, raniju setvu, uzgoj otpornih hibrida i uništavanje drugih potencijalnih domaćina, jedna od najefikasnijih mera suzbijanja svakako je uklanjanje kukuruzovine sa polja kako bi se uništio što veći broj larvi koje su se ubušile u stabljiku radi prezimljavanja.
Ako se odlučite za tretiranje, možete koristiti sledeća sredstva: Decis 2,5 EC, Decis 100, Poleci plus, Rotor super, Demetrina 25 EC, Fastac 10 EC, Cytrin max, Coragen 20 SC i Ampligo.
Povezana biljna vrsta
Tagovi
Autorka
