Prodaja repromaterijala kasni a sve je posledica prošlogodišnje suše. Uvoznici đubriva su u stanju "blagog alarma" zato što velika količina đubriva stoji na lageru i cena je u padu. Sa hemijom svi taktiziraju, pošto ima vremena. Kada je reč o semenu, u ovo vreme su ozbiljniji proizvođači već kupovali seme, a sada toga nema, kaže Rajko Nenadov.
Uobičajeno je da već nakon novogodišnjih praznika poljoprivrednici počinju da se pripremaju za kupovinu semena, đubriva i pesticida za prolećnu setvu. Međutim, kod trgovaca repromaterijalom neuobičajeno je mirno. Da li je reč o zatišju pred buru ili postoji neki drugi problem?
Da je reč o ovom drugom potvrđuje i Rajko Nenadov direktor firme koja se već 28 godina bavi prodajom repromaterijala. Nema šlepera, kamiona, pa ni privatnih vozila koje svrate po repromaterijal u maloprodaji.
"Jednostavno, sezona kasni. Sve je posledica suše od prošle godine. Poneko još ima nešto u čardaku, u silosima, međutim prodaja merkantile je zaustavljena. I ono malo što je rodilo, očigledno se nije prodalo. Cene su bile niske i proizvođači očekujući bolju cenu još čekaju s prodajom. Sa druge strane retko ko se odlučuje da uzima kredite od banaka, jer postoji neki strah, po meni bez osnove, pošto su ti krediti izuzetno korektni i sada su znatno povoljniji nego što su bili pre 10 godina. Znamo da nije bilo značajnijeg podsticaja po hektaru, nije bilo ni zelenog dizela, nije bilo ni garantovanih cena, pa ni značajnijih intervencija robnih rezervi i mislim da će se posledice suše osećati u ratarstvu i u ovoj celoj godini", kaže Nenadov.
Poljoprivrednici ne kupuju repromaterijal, ali dobro znamo da neće njive ostaviti neposejane. Da li taktiziraju sa kupovinom?
Kao i svake godine zemljište neće ostati neposejano. Bilo je posejano i 1999. u vreme bombardovanja pa će biti i ove godine. Robe ima i kod dobavljača i uvoznika. Cene variraju i ljudi su svesni te situacije. Teško se odlučuju da investiraju, pretpostavljam da će u poslednjem trenutku kupiti seme i pesticida. Trenutno se đubrivo kupuje, ali ne u meri u kojoj se prethodnih godina kupovalo. S druge strane pšenice je više posejano, uljane repice je više posejano. Ljudi su se odlučili da ulože u nešto što će im pre doneti prihod da bi se izvukli iz problema u kom se nalaze.
Kakva je situacija kod vaših kolega koji se, takođe, bave prometom repromaterijala?
Vrlo slična situacija je. Uvoznici đubriva su u stanju “blagog alarma” zato što velika količina đubriva stoji na lageru. Đubrivo trenutno ne završava kod korisnika i cena đubriva je u padu. Sa hemijom svi taktiziraju pošto ima vremena. Kada je reč o semenu u ovo vreme su ozbiljniji proizvođači već kupovali seme, a sada toga nema.
Veliki deficit vlage je u zemljištu. Da li očekujeta da će to opredeliti da se poljoprivrednici ove godine odluče da više seju suncokret u odnosu na kukuruz?
Ljudi to više gledaju kroz tržišne odnose. Veliki otkupljivači suncokreta su u prestrukturiranju. Ne zna se da li će ostati ne tržištu ili će ih neko kupiti, a sa druge strane kukuruz se nedovoljno prerađuje i više smo sirovinska baza za inostranstvo tako da je veliko pitanje kako će sve to uticati na setvu, kaže Nenadov
Predsednik udruženja poljoprivrednika "Novoseljanski paori" Ardeljan Sorin kaže za Agroklub da cena miniralnog đubriva pada i u južnom Banatu:
"Cena đubriva je u konstantnom padu i još se nije zaustavila. Stabilizovani amonijum-nitrat, SAN sa 33% azota, prošle godine je u ovo vreme bio 32 dinara po kilogramu a sada je 27-28 din/kg. Kompleksno đubrivo 15:15:15 je lane bilo 43 din a sada je 38 din/kg".
On kaže da "veliki igrači", koji se bave otkupom suncokreta, imaju "prostora" za smanjenja.
"Ako neko otkupi 500 tona suncokreta, njegovih je 10%, dakle 50 tona. On sada može da kalkuliše sa cenom đubriva, naročito za paritetno zaduživanje", kaže Sorin.
Foto: vrstudio / Bigstock
Tagovi
Autor
