Argentinska GMO pšenica uzburkala je javnost, a pogotovo brazilske mlinare koji se oštro protive njenom uvozu jer bi, kako oni tvrde, porasli troškovi, ali i cene na domaćem tržištu.
Brazilsko udruženje mlinara, Abitrigo, protivi se odobravanju prodaje proizvoda izrađenih od genetski modifikovane pšenice jer smatraju kako će to dovesti do poskupljenja uvoza žitarica i uticati na cene domaćeg tržišta.
Njihova izjava i oštro protivljenje dolazi nakon što su argentinske vlasti odobrile setvu GMO pšenice, transgene sorte HB4. Radi se o žitarici koja je tolerantna na sušu i podnosi herbicid natrijum glufosinat. Podsetimo, mnoge poljoprivredne grupe usprotivile su se vladinoj dozvoli zbog zabrinutosti da bi to moglo da stigmatizuje izvoznike.
Abitrigo je radi toga sproveo interno istraživanje u saradnji sa brazilskim mlinarima i došao do zaključka da se velika većina protivi GMO pšenici. Tako se njih 85 odsto izjasnilo da ne žele da je koriste, a čak 90 odsto kaže da je voljno zaustaviti kupovinu argentinske ako tamo započne komercijalizacija takvih proizvoda, stoji u saopštenju udruženja.
Argentina je glavni dobavljač pšenice u Brazilu, čineći oko 60 odsto njihovog uvoza. Još 10 odsto dolazi sa drugih odredišta, dok domaća proizvodnja zadovoljava 30 odsto tržišta, navodi Abitrigo.
Zakazana je i serija sastanaka kompanije "Bioceres", koja je razvila GMO pšenicu sa Udruženjem mlinara kako bi im objasnili sumnje i nedoumice.
Abitrigo tvrdi da je međunarodna naučna zajednica otprilike 30 godina analizirala ovu sortu, kao i vlade i potrošačke grupe u Kanadi, SAD-u, Australiji i EU, gde je potrošnja te žitarice dvostruko veća nego u Brazilu, navodi reuters.
Ističu da nisu utvrđene posebne koristi ove vrste pšenice za ljude, već je cilj njena uzgoja isključivo povećanje prinosa.
Izveštaj Organizacije za hranu i poljoprivredu (FAO) beleži samo dve sorte takve pšenice odobrene u svetu. Jednu u SAD-u 2004. godine, koja je proizvela negativne posledice i prekid njene proizvodnje, dok je druga odobrena upravo ova argentinska sorta HB4. Međutim, ona još uvek nije komercijalizovana.
Tagovi
Autorka
