Mlinari se oštro protive GMO pšenici - porasli bi troškovi uvoza i cene?

Brazilsko udruženje mlinara, Abitrigo, protivi se odobravanju prodaje proizvoda izrađenih od genetski modifikovane pšenice jer smatraju kako će to dovesti do poskupljenja uvoza žitarica i uticati na cene domaćeg tržišta.

Njihova izjava i oštro protivljenje dolazi nakon što su argentinske vlasti odobrile setvu GMO pšenice, transgene sorte HB4. Radi se o žitarici koja je tolerantna na sušu i podnosi herbicid natrijum glufosinat. Podsetimo, mnoge poljoprivredne grupe usprotivile su se vladinoj dozvoli zbog zabrinutosti da bi to moglo da stigmatizuje izvoznike.

Prvi u svetu odobrili setvu GMO pšenice otporne na sušu

Abitrigo je radi toga sproveo interno istraživanje u saradnji sa brazilskim mlinarima i došao do zaključka da se velika većina protivi GMO pšenici. Tako se njih 85 odsto izjasnilo da ne žele da je koriste, a čak 90 odsto kaže da je voljno zaustaviti kupovinu argentinske ako tamo započne komercijalizacija takvih proizvoda, stoji u saopštenju udruženja.

Argentina najveći izvoznik

Argentina je glavni dobavljač pšenice u Brazilu, čineći oko 60 odsto njihovog uvoza. Još 10 odsto dolazi sa drugih odredišta, dok domaća proizvodnja zadovoljava 30 odsto tržišta, navodi Abitrigo.

Zakazana je i serija sastanaka kompanije "Bioceres", koja je razvila GMO pšenicu sa Udruženjem mlinara kako bi im objasnili sumnje i nedoumice. 

Abitrigo tvrdi da je međunarodna naučna zajednica otprilike 30 godina analizirala ovu sortu, kao i vlade i potrošačke grupe u Kanadi, SAD-u, Australiji i EU, gde je potrošnja te žitarice dvostruko veća nego u Brazilu, navodi reuters. 

GMO samo zbog povećanja prinosa?

Ističu da nisu utvrđene posebne koristi ove vrste pšenice za ljude, već je cilj njena uzgoja isključivo povećanje prinosa.

Da li je borba protiv GMO u Srbiji - borba sa vetrenjačama?

Izveštaj Organizacije za hranu i poljoprivredu (FAO) beleži samo dve sorte takve pšenice odobrene u svetu. Jednu u SAD-u 2004. godine, koja je proizvela negativne posledice i prekid njene proizvodnje, dok je druga odobrena upravo ova argentinska sorta HB4. Međutim, ona još uvek nije komercijalizovana.