S obzirom na to da je kod nas zakonom zabranjeno paljenje strništa i više puta dokazano da ta mera ne donosi pozitivne rezultate, potrebno je postupiti na drugačiji način.
Žetva ozimih strnih žita je na području naše zemlje nedavno završena. Prinos i kvalitet ovih ratarskih kultura je na većini lokaliteta iznad višegodišnjeg proseka, međutim, radovi na parceli traju i nakon skidanja useva.
S obzirom na to da je kod nas zakonom zabranjeno paljenje strništa i više puta dokazano da ta mera ne donosi pozitivne rezultate, potrebno je postupiti na drugačiji način.
Prva agrotehnička mera koja se obavlja nakon žetve pšenice i ostalih strnih žita je ljuštenje strništa. Cilj ove plitke obrade zemljišta koja se izvodi na dubini od šest do 15 centimetara je, pre svega, očuvanje vlage, razlaganje žetvenih ostataka kao i uništavanje korova. Ovom metodom se, između ostalog, inicira klijanje i nicanje višegodišnjih, opasnih, nepoželjnih vrsta od kojih su najznačajnije palamida (Cirsium arvense), zubača (Cynodon dactylon), divlji sirak (Sorghum halepense), poponac (Convolvolus arvensis) i pirevina (Agropirum repens).
Sve pomenute vrste izuzev poponca se, osim semenom, razmnožavaju i pomoću snažnih rizoma koji imaju veliku regenerativnu moć. Iz tog razloga je njihovo suzbijanje komplikovano i otežano, što zahteva niz agrotehničkih i hemijskih mera ne bi li se u potpunosti uništili. Suzbijanje poponca je, takođe dosta složeno, jer se on, osim generativno, razmnožava i pupoljcima na korenu koji bez problema u povoljnim uslovima mogu da daju novu biljku.
Ljuštenje strništa se obavlja tanjiračama, kultivatorima ili multitilerima specijalizovanim za ovu namenu. Nakon primene ove ključne mere, potrebno je sačekati dvadesetak dana kako bi višegodišnji korovi dostigli visinu između 15 do 20 centimetara, to jest bili u fazi razvoja tri do šest listova. Tada se pristupa hemijskom tretmanu - herbicidom.
Primenu herbicida treba obaviti u kasnim popodnevnim ili večernjim satima, po mirnom vremenu, bez vetra kako bi se sprečilo zanošenje. Bitno je naglasiti da će preparat mnogo bolje delovati ako su temperature niže.
Nakon tretmana ne preporučuje se tanjiranje ili bilo koja druga agrotehnička mera kako bi se preparat preko lista transportovao u korenov sistem i rizome. Time se omogućava adekvatno delovanje aktivne materije koja uzrokuje sušenje, propadanje korena i rizoma i na kraju potpuno uništavanje korova.
Tek nakon što smo sigurni da je hemijski tretman uspeo može se pristupiti daljoj obradi zemljišta.
Tagovi
Autorka
