Nezgodna godina za ratare, naredni period - neizvestan

Ratari već naveliko svode račune, prave plan i kalkulišu oko setve koja ih čeka na proleće obzirom da je cena goriva i mineralnog đubriva znatno porasla. Miroslav Tir iz Pivnica kod Bačke Palanke zajedno sa bratom Vladislavom obrađuje 80 jutara plodnih oranica. Ratarstvo je dominantno u njihovom poslu, a isključivo seju soju i kukuruz, obzirom da za ove kulture imaju mehanizaciju, dok su se setve pšenice odrekli zbog godinama unazad niske cene.

"Nepovoljni vremenski uslovi i ekstremno visoke temperature obeležile su dobar deo vegetacije i svakako su se odrazili na prinos kultura na našim njivama, biljke su imale dobar porast i izgled, ali rod nije bio na zadovoljavajućem nivou i to je bio problem kod većine ovdašnjih proizvođača", kaže Tir napominjujući da su kao i svake godine odlično pripremili njive, primenili sve agrotehničke mere, naravno, uložili novac, ali prinos je bio slabiji.

Više cene nisu značile mnogo

Odlučili su se za setvu samo jednog hibrida kukuruza ali je ipak suša, kako kaže, učinila svoje te je krajnji rezultat bio 3,5 do četiri tone zrna po jutru. Zrno kukuruza je bilo potpuno zdravo bez prisustva aflatoksina što su potvrdile i analize koje su radili.

"Uložili smo i u proizvodnju soje, skupo je seme, gorivo, hemijska sredstva, a da joj ova godina nije bila naklonjena pokazali se već prvi otkosi. Konačan rezultat je bio oko 1.300 kilograma po jutru", kaže naš sagovornik ističući da odavno nije bila tako loša godina, te da ratarima nije mnogo značilo što je cena soje tokom žetve bila viša nego lane.

Rod kako soje tako i kukuruza je lagerovan u skladištu i naravno čeka pre svega adekvatnu cenu, ali i prolećnu setvu obzirom da će prodajom biti finansiran repromaterijal.

Ovaj ratar kaže da je računica veoma jasna, ulaganja su bila velika, prinos je znatno manji u odnosu na prošlu godinu, a ako bi ovaj rod kukuruza mogao da proda po najmanje od 29 do 30 dinara bio bi prezadovoljan. Što se tiče soje smatra da ne bi trebalo da bude ispod 90 dinara.

Teško do glavnog resursa - zemljišta 

Naš sagovornik kaže da ima svu neophodnu mehanizaciju za ratarenje i da bi rado uvećao posed ali je do zemlje teško doći, obzirom da je cena poljoprivrednog zemljišta kao i onog koje se daje u zakup visoka. Kako napominje cena jednog jutra koje se daje u arendu za godinu dana kreće se od 350 do 400 evra što zavisi od udaljenosti od sela, veličine parcele, klase zemljišta, ali teško je doći do te ponude obzirom da je potražnja velika i parcela odmah nakon oglašavanja bude data u arendu.

Veliko je interesovanje kaže Tir, i za kupovinu, a treba imati na umu da je gotovo sva zemlja prve klase.

"Mi manji poljoprivrednici teško možemo uvećati posed kupovinom zemlje. Za parcelu od jednog jutra treba imati od 10 do 12.000 evra što je za mene velika svota, a sa druge strane problem je što kada se uveče objavi prodaja zemlje do jutra je već prodata", kaže naš sagovornik napominjujući da u takvoj situaciji poljoprivrednici sa znatno većim površinama, a samim tim i novcem odmah kupuju zemlju te za male poljoprivrednike koji nemaju spremnu gotovinu nema svrhe ni vremena ići do banke kako bi podigli kredit.

Ni zimi se ne sedi skrštenih ruku

Pivnički ratar kaže da nas očekuje skupa prolećna setva obzirom da je cena mineralnog đubriva za kratko vreme znatno skočila, imputi su skuplji, dobit sve manja, a ako cene soje i kukuruza ne budu više i isprate cene repromaterijala - biće teško. On kaže da bilo kako bilo ipak ne vredi praviti računicu jer zemlja se mora obraditi i posejati.

"Njive su uzorane, sada odlučujemo koje seme ćemo naručiti i koliko nam treba, a plaćanje je tokom proleća kada obično prodajemo deo soje i kukuruza", kaže naš sagovornik dodajući da ovih dana ipak ne sede praznih ruku.

Nema odmora zimi za poljoprivrednike: Šta treba obaviti?

Kada završe sve poslove, a kako bi tokom zimskih meseci dopunili kućni budžet posvete se proizvodnji začinske paprike. Sve rade ručno, mogu se pohvaliti da proizvedu oko 30 kilograma slatke i ljute paprike koju prodaju u selu tokom svinjokolja.