Činilo se da će u srednjem Banatu nakon završenog optimalnog setvenog roka površine pod pšenicom biti smanjene za 10 odsto. To se nije dogodilo, jer su ratari i poslednju dekadu novembra iskoristili da urade ovaj posao. Tada "bačeno" seme nije ni proklijalo, ni niklo. Njegova dalja sudbina zavisi od vremenskih prilika. Uljana repica jesenas je prvi put posjana na 3.000 ha.
Nakon prošlogodišnje žetve pšenice veliki broj poljoprivrednika revoltiran niskim otkupnim cenama najavljivao je smanjenje površina pod ovom ratarskom kulturom. Da će se to i desiti, činilo se tokom optimalnog setvenog roka i u srednjem Banatu, a i nešto nakon isteka istog.
Izgledalo je da će površine pod ovom strninom biti smanjene za 10 procenata. Međutim, kada se sve sabralo, ispostavilo se je u atarima pet srednjobanatskih opština i ove godine hlebno žito zauzelo približno 50.000 hektara. To je uobičajena površina za ovaj region.
U Srednjobanatskom okrugu setva pšenice završena je krajem novembra. Prvi rokovi setve su u prvoj dekadi oktobra i pšenice koje su tada posejane, sada su u najboljoj kondiciji.
"One su dobro izbokorene, sa po dva sekundarna izdanka, dobro pripremljene ušle su u zimski period. Imamo i setveni rok u trećoj dekadi oktobra i prvim danima novembra. Ove pšenice su takođe dobro ponikle i dobro su pripremljene za zimu. Kod njih su uglavnom razvijena tri lista. Ali, tu je i poslednja dekada novembra kada su neki ratari ipak odlučili da poseju hlebno žito", kaže Zorica Rajačić, savetodavka u Poljoprivrednoj stručnoj službi Zrenjanin.
Zorica Rajačić
Ona podseća da nema iste godine i da su se primarni proizvođači očigledno rukovodili ovom logikom i stoga su neki od njih jesenju setvu obavili krajem jedanaestog meseca. Ali, prošle kalendarske godine termometar je niske temperature počeo da pokazuje dosta rano.
Na osnovu rečenog da se zaključiti da je sva ponikla pšenica prošla kroz faze kaljenja i da je stekla neophodnu otpornost za zimu. Prvu fazu kaljenja ova jesenja ratarska kultura prolazi pri nešto višim temperaturama vazduha, do 10 stepeni.
Kada se živa u termometru spusti ispod nule počinje druga faza kaljenja.Tada se odvijaju i složeni fizičko-hemijski procesi usled kojih biljke ojačaju i stiču neophodnu otpornost za zimu, pa i za hladne periode bez snežnog prekrivača.
Oni primarni proizvođači koji su sav posao oko pšenice završili na vreme sada razmišljaju o prolećnoj prihrani ovog useva.
"Prve analize na sadržaj azota po slojevima zemljišta radićemo tokom ovog meseca. Na osnovu rezultata ćemo videti koliko je azota potrošila pšenica, a koliko se ispralo u zemljište. Kada se ovaj posao uradi moći ćemo da kažemo koliko je đubriva potrebno za prolećnu prihranu, a da se nadoknadi nedostatak", podseća Rajačić.
Mraz
Bez obzira što se pšenica našla na uobičajenih 50.000 hektara, ipak je došlo do promene u setvenoj strukturi. Površine pod uljanom repicom su povećane i ova biljna kultura je zauzela 3.000 hektara. Najviše je ima na području opštine Novi Bečej i u atarima grada Zrenjanina.
"Bili su veoma povoljni uslovi i za setvu i za nicanje ovog useva, tako da je on dobro ponikao i u dobrom je stanju. Za svaku je pohvalu što ratari nastoje da u svoju strukturu setve uvrste još neki usev. Mi smo uvek tu da pomognemo savetima one koji su prvi put sejali uljanu repicu ili neku drugu ozimu kulturu. I nama je važno da od njih dobijemo povratnu informaciju, da sagledamo šta smo dobro uradili, koliko smo pomogli ili možda nismo to učinili. Ako pričamo o uljanoj repici važno je napomenuti da ona zahteva posebnu pripremu zemljišta. Nemamo svake godine idealnu vlažnost zemljišta za pripremu, a ono mora da bude dobro usitnjeno, jer je i seme uljane repice izuzetno sitno", napominje Rajačić.
Iako je u individualnom sektoru ova ratarska kultura bila minimalno zastupljena, iskustva iz prethodnih godina pokazuju da je najveći problem bilo nicanje ukoliko nije bilo dovoljno vlage. Ona se seje do polovine septembra i ako je taj period sušan nema ni dobrog nicanja, samim tim izostaje i dobar sklop biljaka, pa ne može da se očekuje ni dobar rod. Kasnije može da se javi izmrzavanje useva.
"Ova godina je za svaku pohvalu kada je reč o nicanju. Mada postoje i parcele koje smo sagledali i nismo zadovoljni sklopom. Ne znamo da li je prilikom setve 'bačena' manja količina semena ili je zemljište loše pripremljeno. Očekujemo da se poljoprivrednici konsultuju sa našom službom i o zaštiti ovog useva, a stanje se mora pratiti tokom cele proizvodne godine. Kod svih useva kvalitet žetve je važan, a kod uljane repice posebno. Najvažnije je smanjiti gubitke prilikom ovog posla, odnosno voditi računa da ne dođe do osipanja semena", zaključila je naša sagovornica.
Ozimi ječam je u ovom regionu posejan na standardnim površinama. Reč je o 3.700 hektara, što je otprilike višegodišnji prosek.
Foto: Jasna Bajšanski i privatna arhiva Zorice Rajačić
Povezana biljna vrsta
Tagovi
Autorka
Cene azotnih i fosfornih đubriva padaju na svetskom tržištu
Kiša dobro došla pšenici, stručnjaci poručuju: Pratite useve i zaštitite ih na vreme
Rusija zauzima evropsko tržište pšenice - konkurencija bez presedana
Koliko gusto sejati kukuruz i od čega to zavisi?
