Oborio rekord: Požnjeo 7.250 kg uljane repice po hektaru

Danac Lars Riis postigao je izuzetan rezultat u gajenju uljane repice na međunarodnom takmičenju YEN u Engleskoj, gde je u žetvi 2025. ostvario prinos od 7.250 kg/ha. Time je ostvario svoj najbolji rezultat za pet godina učestvovanja, prenosi Effektivt Landbrug.

Izvrsni prinosi, međutim, ovaj su put dostigli tek četvrto mesto, budući da su Englezi imali dobre vremenske uslove tokom sezone i ostvarili vrlo impresivne prinose. Tim Lamjman iz Linkolnšira tako je oborio svetski rekord sa svojih 7.520 kg/ha sortom LG Avenger, ali o njemu drugom prilikom.

Devet različitih tretmana

Prethodnih godina prinosi uljane repice bili su mu oko 6,5 t/ha u standardnom prinosu, što je samo po sebi vrlo impresivno. Međutim, Larsov san je bio da jednog dana dostigne 7 tona i to se dogodilo za žetvu 2025. Riis je prinos ostvario na ukupno 8,4 hektara, uključujući i trake za prskanje, dok je u eksperimentalnom delu sa pet LG sorti prosečni standardni prinos iznosio 7.275 kg/ha.

300.000 semena po kilogramu i 400 litara biodizela po hektaru: Zašto je uljana repica vrhunska kultura?

Uljana repica posejana je početkom avgusta 2024. nakon ozimog ječma, sa razmakom redova od 57 cm i 25 biljaka po kvadratnom metru. Pre setve primenjeno je 80 kg iskorišćenog azota. U jesen su biljke u fazi 4–5 listova tretirane Caryxom (0,5 l/ha), a tri nedelje kasnije Medax Topom (0,5 l/ha).

Početkom novembra izmerena biomasa iznosila je 3,4-3,9 kg/m², što je odgovaralo unosu 155-175 kg azota, uz oko 20 biljaka/m², 12-14 listova, koren do 40 cm i prečnik vrata 3-4 cm.

U prihrani bilja naglasak je bio na sumporu i kalijumu. Primenjeno je oko 70 kilograma sumpora, što je znatno više od uobičajenih 35-40, dok je kalijum ukupno iznosio oko 140 (50 u jesen kroz Kali50, 38 u proleće kroz patentni kalijum i deo iz stajnjaka). Analize biljaka pokazale su da nijedan hranljivi element nije bio ispod kritičnog nivoa.

Azot je ukupno primenjen u količini od 202 kg/ha, od čega je 58 dato rano u proleće, 54 početkom aprila u obliku N27, te dodatnih 10 uz fungicidno prskanje, što je ukupno 122 kilograma u proleće, uz ciljano raspoređivanje radi formiranja semena.

Samo jedno fungicidno prskanje

Žetva je obavljena 1. avgusta. Povoljni vremenski uslovi, posebno u julu sa mnogo sunčanih sati i dovoljnim padavinama, uz precizno vođenje proizvodnje, omogućili su rekordne prinose i rezultat koji se smatra jednim od najboljih u Danskoj, uz važnu prekretnicu prelaska 7 tona po hektaru.

Dakle, recept za rekordnu setvu je sledeći. Tokom sezone ukupno je primenjeno 202 kilograma azota po hektaru, od čega 80 u jesen i 122 u proleće, uz dva jesenja i dva prolećna tretmana. Sprovedene su i dve jesenje, kao i jedna prolećna regulacija rasta, dva tretmana protiv repičinog crvenoglavog buvača, po jedan protiv repičine pipe i repičinog sjajnika i jedno fungicidno prskanje.