Očekuje se dobar rod soje i kukuruza

Duško Radosavljević iz Grgurevaca ima 42 godine i već deceniju je gazda porodičnog imanja. Spada u red velikih poljoprivrednika, koji je ove godine pšenicu sejao na 36 jutara, soju na 4, a kukuruz na čak 72 jutra zemlje. Kaže, jedino se na većim parcelama može nešto zaraditi, tako da u zakup uzima značajne površine.

Za dobre prinose važna je agrotehnika

Ova godina za Duška je izuzetna, kao i za većinu ratara u Sremu. S obzirom na to da su sve ratarske kulture dobro rodile, ostvario je rekordan prinos pšenice, a nada se uspehu i nakon skidanja soje i kukuruza.

"Ova godina je za mene bila rekordna. Pšenica je urađena veoma kvalitetno uz sve potrebne agrotehničke mere. Važno je i da nam je vreme išlo na ruku, jer da nije tako, prinosi ne bi bili rekordni. Na jednoj parceli od dva jutra imao sam prinos 12,6 tona, odnosno za mene do sada nezamislivih 6,3 tona po jutru. Čak sam se pitao da na vagi nešto nisu dobro izmerili, ali ipak prinos je takav", priča Duško.

U svakom slučaju, godina je dobra, a pored izbora kvalitetnog semena, za dobar prinos važnja je agrotehnika. To potvrđuje naš sagovornik ističući da sve treba uraditi na vreme, posebno hemijsku zaštitu useva. "Prskati se mora, bar dva puta. Ja sam ove godine tri puta obavio prskanje. Sve je to doprinelo da rod bude dobar, a ono što ne zavisi od nas to je cena. Ne tražimo mi da cena bude 20 dinara, ali bar da je ostala na nivou od prošle godine nekih 18 do 19 dinara, ja bih bio zadovoljan. 15 dinara je zaista malo. Ja sam uspeo nešto da prodam po 16 dinara, nešto sam ostavio u silos ovde u našem mlinu. Ostaviću je do jeseni do novih troškova za repromaterijal i naftu", kaže Duško.

Biće dobar rod kukuruza i soje

Ove godine poljoprivrednici očekuju dobar rod soje i kukuruza. Duško je jedan od njih i nada se rekordnim prinosima. Ove godine najviše je zasejao kukuruza - 72 jutra. Proletos je zasejao manje soje, a više kukuruza, za koji kaže da je i dalje jedna od najisplativijih biljnih vrsta. Uvek može da se sačeka dobra cena, a ko se bavi stočarstvom kukuruz iskoristi kao stočnu hranu. Poslednjih godina dobro se zaradi i od soje.

"Nadamo se dobroj ceni soje. Prošle godine je to bilo oko 40 dinara po kilogramu. Ako bi ove godine rodila dve tone po jutru bio bih zadovoljan cenom od 40 do 45 dinara. Ako kukuruza bude pet tona suvog zrna po jutru, onda ne bi valjalo da mu cena bude ispod 15 dinara. Do tada čekamo samo dobro vreme i berbu, jer posla u kukuruzu i soji više nema", kaže naš sagovornik.

Od poljoprivrede se može živeti samo ako se obrađuju velike površine

Duško Radosavljević je jedan od mlađih poljoprivrednika u ovom fruškogorskom selu. Odrastao je u seljačkoj porodici, a gazdinstvo je preuzeo pre desetak godina. Od tada od poljoprivrede izdržava svoju porodicu.

"Od poljoprivrede može da se živi, ali samo ako obrađuješ velike površine. Oni koji imaju oko stotinu jutara znaju zašto rade. Ja imam 30-tak jutara, a li sve ostalo uzimam u arendu. Važno je i da se zemlja dobro obrađuje. Imam svu potrebnu mehanizaciju i nije mi teško da radim. Tokom godine imam i nadničare, mada je za radnu snagu teško. Međutim, ko voli da radi kao ja, nijedan posao mu ne pada teško", kaže Duško.

Očekuje i da se država malo više okrene poljoprivredi i smatra da bi onda svima bilo lakše, posebo poljoprivrednicima koji su, bez obzira na znaje i iskustvo, uvek u problemu jer nikada ne znaju kakav će na kraju godine rezultat ostvariti. Da li će raditi nizašta ili će ostvariti bar neku zaradu.