Otrovan, ali i koristan: Sve što treba da znate o kukolju

Dobro poznati izraz "U svakom žitu ima kukolja" potiče još iz Biblije i predstavlja metaforu između dobra i zla. Koristi se kada želimo da kažemo da i u nečemu dobrom postoji nešto loše, kvarno, štetno.

Kukolj (Agrostemma githago) je, zapravo, jedna od najopasnijih korovskih vrsta koja se najčešće javlja u strništima. Osim što gajenim kulturama zauzima životni prostor, vodu i hranljive materije, ovaj segetalni korov je takođe i otrovan, jer sadrži saponin gitagin i agrostemin. Pomenute otrovne materije se nalaze u celoj biljci, ali je najveća koncentracija u semenu. Međutim, problem nastaje onda kada se ove supstance nađu u brašnu i stočnoj hrani, čineći ga otrovnim za ljude, ali i za životinje.

Kod ljudi izaziva mučninu, povraćanje, dijareju, malaksalost i vrtoglavicu, a kod životinja slabiji apetit, probleme sa varenjem, pad kondicije i proizvodnje. Zato seme kukolja nikako ne sme završiti u stočnoj hrani, niti da se samelje zajedno sa žitom, jer može doći čak i do smrtnog ishoda.

Sa druge strane, neka istraživanja su pokazala da kukolj ima i alelopatsko delovanje na usev pšenice. Dakle, smatra se da poseduje određene materije koje deluju stimulativno na klijanje semena pšenice. Agrostemin deluje kao biostimulator rasta i sastoji se od kompleksa biljnih hormona: auksina, citokinina i giberalina. Ovo je jedan od retkih korova koji je istovremeno otrovan, ali u neku ruku i koristan.

Kada ga suzbiti?

Korenov sistem kukolja je vretenast, a stablo uspravno, dlakavo i može da poraste do jednog metra visine. Listovi su lancetasti i takođe dlakavi, a cvet je lep i krupan. Interesantno je to što se fenofaza cvetanja i plodonošenja poklapa sa razvojnim fazama ozimih strnih žita. Iz tog razloga je izuzetno važno prilikom setve koristiti čisto i deklarisano seme.

Kada je reč o suzbijanju ove korovske vrste, često se primenjuju herbicidi koji se inače koriste i protiv drugih širokolisnih korova u strnim žitima. To su preparati koji sadrže dve aktivne materije: jodosulfuron-metil-natrijum i amidosulfuron, a primenjuje se još i kombinacija florasulam + 2,4-D-2 etilheksilestar, kao i sredstvo na bazi aktivne materije metsulfuron-metil.

Bitno je naglasiti da je poželjno primeniti ga kada je korov u fazi ponika zbog same efikasnosti preparata. Ali, šta ako su propuštene ranije mere suzbijanja i kukolj je u velikoj meri prisutan u ječmu kada je on u fazi klasanja?

U ovom slučaju, primena herbicida nije moguća, jer će u suprotnom doći do pojave fitotoksičnosti, tačnije do značajnog oštećenja gajenog useva. Međutim, ukoliko površina nije velika, kukolj se može uništiti i mehaničkim putem, čupanjem i to pre sazrevanja semena. Nije poželjno počupane biljke ostavljati na parceli, već odneti što dalje i uništiti ili spaliti.

Očistiti kombajn posle žetve

Ako je ipak zakorovljenost velika i mehaničko uklanjanje nije moguće, treba obeležiti mesta gde ima najviše kukolja i taj deo kasnije posebno požnjeti. Izuzetno je važno nakon obavljene žetve kombajn dobro očistiti kako se seme kukolja ne bi prenosilo na druge parcele.

Između ostalog, neophodno je nakon žetve preduzeti čitav niz agrotehničkih mera kako bi se u potpunosti suzbio ovaj opasan korov.

Kako i čime suzbiti najčešće korove?

Plitko tanjiranje nakon žetve će podstaći nicanje semena koje je ostalo na njivi. Kada nikne, mlade biljke kukolja se mogu uništiti ili obradom ili primenom totalnog herbicida. Ne preporučuje se setva strnih žita naredne godine, već okopavina, poput kukuruza ili suncokreta.

Najvažnije je u svakom slučaju koristiti čisto i deklarisano seme, a registrovane herbicide blagovremeno primeniti i poštovati karencu datog preparata. Poljoprivrednim proizvođačima se savetuje redovan obilazak useva kako bi mogli adekvatno da odreaguju ukoliko dođe do problema sa korovima, bolestima i štetočinama.