• Završetak žetve
  • 15.07.2016. 17:30

Plaćanje pšenice po kvalitetu - neophodnost

U razvijenim zemljama pšenica se otkupljuje po kvalitetu, a tako se i plaća. O ovakvom načinu otkupa koda nas se godinama unazad priča od žetve do žetve. Naši izvoznici ne mogu da se pojavljuju na svetskom, a pogotove ne na tržištu EU sa široko definisanim ili bolje reći nedefinisanim kvalitetom, standardom kao što je SRPS standard.

  • 1.876
  • 492
  • 0

Dobar rod, povećana ulaganja u proizvodnju, nezadovoljavajuće otkupne cene - ovako glasi bilans ovogodišnje žetve pšenice koja se privodi kraju. Ratari se pobunili, najavili proteste, njihovi predstavnici sastali se sa ministarkom poljoprivrede u tehničkoj vladi, otkupljivačima, mlinarima - priča je uvek ista, tržište diktira cenu i država tu nema uticaja.

A svetsko tržište, kažu stručnjaci, nikada nije imalo više prelaznih zaliha, slična situacija i na domaćem tržištu. Uz jednu bitnu raliku. U razvijenim zemljama pšenica se otkupljuje po kvalitetu, a tako se i plaća. O ovakvom načinu otkupa koda nas se godinama unazad priča od žetve do žetve.

Srednjobanatski paori čekaju otkup žita po kvalitetu

Zorica Rajačić
Zorica Rajačić

Standard kvaliteta pšenice ako u nalogu stoji "SRPS kvalitet" podrazumeva maksimalan procenat vlage do 15%, minimalnu hektolitarsku masu 74 kg i maksimalno 8% primesa. Ukoliko se nalogom predvidi "uz obračun kvaliteta na utovarnom mestu", onda se primenjuje sledeći standard kao baza za konačni obračun: vlaga 13%, hektolitarska masa 76 kg, primese 2%.

Žetva pšenice na 50.000 ha u srednjem Banatu na samom je kraju i kada je reč o kvalitetu, zrno se najviše razlikuje po hektolitru. "Samo u junu na području srednjeg Banata u proseku je palo 210 litara kiše po kvadratnom metru, a to znači da što je više padavina - kvalitet zrna je lošiji. Zbog poleganja procenat primesa se povećava, a hektolitarska masa i sadržaj proteina se samnjuju. Poleganje pšenice prouzrokovano je povećanom setvenom normom i prekomernom upotrebom azotnih đubriva. Zabeleženo je na čak 50 odsto njiva u našem regionu. Moram napomenuti da se ove godine kvalitetom zrna ističu domaće sorte", kaže Zorica Rajačić, savetodavka u PSS Zrenjanin.

Ona kaže da su u Srednjobanatskom okrugu ostvareni prosečni prinosi 5-9 t/ha, ali i da je ova skala rastegljiva jer ima parcela na kojima je skinuto svega 3,5 t/ha žita, ali i onih na kojima je prinos i 10 t/ha. Posebno je velika razlika između pšenica koje su odnegovane i zaštićene od bolesti i štetočina i onih koje nisu. Prema njenim rečima većina poljoprivrednika opredeljuje se za visokorodne sorte, mada ima znatan broj onih koji već sada nastoje da proizvode kvalitetno hlebno žito i uprkos manjim prinosima nalaze put do kupaca koji daju veću cenu. "Proizvodnja pšenice koja će zadovoljiti standarde kvaliteta nije tabu tema u našem regionu. Poljoprivrednici samo čekaju državu da uvede rad na tržište i tada neće nedostajati ni motiv za proizvodnju kvalitetnog hlebnog zrna. Kada se to desi, doći će i do promene svesti kod ratara, te će proizvodnju pšenice obeležiti kvalitet, a ne kvantitet", zaključila je Rajačić.

Čeka se pravilnik za plaćanje pšenice po kvalitetu

Žarko Galetin
Žarko Galetin

Ministarka poljoprivrede Snežana Bogosavljević Bošković najavila je da će narednih mesec dana biti objavljen Pravilnik o kvalitetu pšenice, brašna i konditorskih proizvoda koji bi, kako je ocenila, trebalo da doprinese boljim cenama na tržištu za one koji proizvode kvalitetniju pšenicu.

Da je ovo pitanje izuzetno važno potvrdio je Žarko Galetin, direktor Produktne berze u Novom Sadu koji je napomenuo da se mora apelovati i na stručnu javnost i na zakonodavca da propiše standard koji bi bio kompatabilan sa standardima EU, gafta sporazumuma. "Naši izvoznici ne mogu da se pojavljuju na svetskom, a pogotove ne na tržištu EU (na Konstanci) sa široko definisanim ili bolje reći nedefinisanim kvalitetom, standardom kao što je SRPS standard. Mi nemamo definisane gluten, proteine, energiju, Hadbergov padajući broj koji utiče na kvalitet gotovog proizvoda, pokazatelj je snage brašna i ukazuje na količinu oštećenih i proklijalih zrna. I nama na Produktnoj berzi ovo je veliki problem jer više ne možemo da navedemo SRPS standard kao kriterijum i postajemo neozbiljni na zahtevnom svetskom tržištu kada se pojavimo sa ponudom",objasnio je Galetin.

On je istakao da je reč o prekoj potrebi i neophodnosti ako hoćemo da budemo ozbiljni igrači na svetskom tržištu, a Srbija se pojavljuje sa izvoznim potencijalom od više od milion tona pšenice. A domaći potrošači bi trebali da imaju dobro brašno i dobar hleb, te je to jako važan razlog zbog kojeg treba menjati visokorodne pšenice za one odličnog kvaliteta.

ZSV - ništa bez pomoći države

Radislav Jovanov
Radislav Jovanov

Sa tvrdnjama direktora novosadske Produktne berze slaže se i predsednik Zadružnog saveza Vojvodine koji napominje da bez snažne pomoći države ne može biti pomaka. "Otkup po kvalitetu hlebnog zrna mnogo toga bi promenio u cenovnom smislu. Ali, za to je potrebna snažna podrška države. Potrebno je da se naši otkupljivači osposobe za taj posao. Potrebno je najmanje godinu dana unapred da znaju da će se pšenica ubuduće otkupljivati na takav način", reči su Radislava Jovanova, predsednika ZSV.

Jovanov je ponovio da proizvodnja pšenice, posebno u Vojvodini, koja je žitnica naše zemlje mora imati poseban tretman. ZSV će, prema njegovim rečima, zajedno sa pokrajinskim sekreterijatom za poljoprivredu i resornim ministarstvom čim se formira nova republička vlada, raditi na iznalaženju konstruktivnih i što kvalitetnijih rešenja za proizvođače hlebnog žita.


Tagovi

Završetak žetve Plaćanje pšenice Kvalitet Tržište Cene pšenice Srednjobanatski okrug SRPS kvalitet Zorica Rajačić PSS Zrenjanin Visokorodne sorte Pravilnik za plaćanje Žarko Galetin Produktna berza ZSV Radislav Jovanov Otkupljivači


Autorka

Jasna Bajšanski

Jasna Bajšanski, Zrenjanin

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi