Početni pad cena žitarica na berzama se nije održao - opet rastu

Prošla nedelja je bila veoma haotična kada su u pitanju cene žitarica. Početni pad cena na berzama se nije održao. Kraj sedmice doneo je novo poskupljenje, a na početku ove sve je izvesnije da će se taj rast nastaviti.

Američka pšenica se na čikaškoj berzi ovog ponedjeljka prodavala za skoro 911 centi po bušelu, izveštava Agrarheute. To je povećanje od 13 odsto u poslednja tri dana. Ovakav skok slede i evropske berze, a cene za novu žetvu su skočile za 19 evra po toni i iznosile nešto manje od 358 evra po toni.

Kretanje cena žitarica i uljarica na svetskim berzama pratite na Baze podataka > Tržište 

Haos zahvata tržište posle svake vesti i izveštaja koji imaju veze sa žitaricama, žetvom, crnomorskim lukama. Slična situacija se očekuje i za novi Izveštaj američkog ministarstva poljoprivrede (USDA) u kojem će izneti najnovije podatke i prognoze za globalnu žetvu 2022. godine.

"Strah i pohlepa su dominantne emocije na berzama i oni su glavni razlozi za velika preterivanja u cenama, do potpuno previsokih, kao i do neopravdanih padova", kaže analitičar Majkl C. Kising.

Tražena evropska pšenica

Na početku sezone 2022./23. godine pšenica iz Evropske unije je tražena na tržištu. Kupci sa Bliskog Istoka i Afrike su sve više zainteresovani zbog manjka žitarica iz Ukrajine. Nemačku pšenicu su kupovali Iran i Severna Afrika. Alžir i Maroko su ostali bez uvoza iz crnomorskih luka i sada pokušavaju pronaći nove izvore. Pritom je Maroko kupio dodatnih nekoliko stotina hiljada tona francuske, a za nju, kao i za ječam se sve više interesuju i zemlje jugoistočne Azije i Kine.

Uprkos slaboj žetvi, Evropska komisija planira izvoz 38 miliona tona krušne pšenice. Analitičari smanjuju količine i kažu da je realnije da će izvoz biti 30 miliona tona zbog redukovanog prinosa usled suše i vrelog talasa koji je zahvatio evropski kontinent.

Rusko i ukrajinsko žito

I dalje su u žiži interesovanja žitarice iz Rusije i Ukrajine. U Rusiji očekuju rekordne prinose, a smanjili su izvozne takse kako bi povećali prodaju inostranim kupcima.

Dalji razvoj situacije u Ukrajini je najveći faktor neizvesnosti za tržišta na međunarodnom nivou. Nastavljaju se pregovori oko otvaranja crnomorskih luka, a ta zemlja pokušava da svoje žito izveze preko Rumunije, Baltika i Poljske.

Prema podacima ukrajinskog Ministarstva poljoprivrede žetva je završena na oko tri odsto površina. Saopšteno je da su poljoprivrednici požnjeli 1,1 milion tona žitarica sa 417.300 hektara.