Podsticaji samo za deklarisano seme pšenice?

Asocijacija mlinske i pekarske industrije Žitovojvodina zatražila je od ministarke poljoprivrede Snežane Bošković Bogosavljević da se upotreba deklarisanog sortnog semena pšenice propiše kao obavezan uslov za dobijanje subvencija za proizvodnju pšenice.

Žitovojvodina je u otvorenom pismu navela da su pre tri decenije prosečni prinosi pšenice po hektaru bili veći nego danas i dodala da je jedan od osnovnih razloga za tu činjenica da se setva pšenice na oko 50 odsto površina obavlja sa nedeklarisanim semenom, odnosno sa takozvanom "tavanušom".

Socijalna politika umesto tehnološkog kvaliteta?

Apsurdno je da pojedini proizvođači koji koriste deklarisano seme pšenice i koji ostvaruju prinose od šest do osam tona po hektaru ne dobijaju podsticaje od države, dok s druge strane veliki broj proizvođača koji seju "tavanušu" i čiji je prinos od dve i po do tri tone po hektaru dobijaju podsticaje iz Agrarnog budžeta.

Opravdano se postavlja pitanje da li se namenskim sredstvima iz Agrarnog budžeta vodi svojevrsna socijalna politika, umesto da se podstiče prinos po hektaru i tehnološki kvalitet pšenice, navodi se u pismu.

Direktna šteta državnom budžetu

Dodaje se da se isplatom subvencija proizvođačima pšenice koji koriste nedeklarisano sortno seme pravi direktna šteta državnom budžetu, s obzirom da se za "tavanušu" ne plaća PDV.

Žitovojvodina je navela primer po kojem se na površini od 600.000 hektara, za koju je potrebno oko 150.000 tona semena, pod uslovom da je polovina semena sa tavana, država na ime PDV-a ošteti za 180 miliona dinara.

Foto: depositphotos.com/simazoran