Porodica Mojsa: Četiri generacije, 300 hektara i tehnologija kojoj veruju

"Pisani tragovi postoje od 1861. godine, od mog čukundede Svetozara koji je bio poljoprivrednik i u ono vreme imao zemlju. Do danas, nikada niko iz naše kuće nije radio van poljoprivrede, isključivo od toga živimo. Zato želim da sačuvam zemlju za generacije koje dolaze", počinje priču za Agroklub ratar Bojan Mojsa iz sela Gaj u Južnom Banatu.

Četiri generacije porodice Mojsa uključene su u svakodnevni posao na imanju i njivi. Uz Bojana, tu su i njegov otac Sretko, sin Nikola i unuk Mihajlo.

"Pa ima nas bre ko Kineza, osmoro nas je u kući, četiri generacije nas radno sposobnih muškaraca koji smo na njivi. Žene su uglavnom u kući, pomažu sve što treba, spremaju hranu, veliki je to posao", priča on, dodajući da sa sinom uglavnom vodi čitavu proizvodnju.

"Otac je malo slabijeg zdravlja, ali radi i dalje. Unuk ima 13 godina i pomaže koliko god može. Vozi traktor, telehender."

Posao nije problem, ali cene...

Do 2014. godine držali su mlečne krave i ovce, ali su od toga odustali. Od tada, bave se isključivo ratarstvom. Obrađuju ukupno 300 hektara, od čega imaju oko 90 ha svoje zemlje, dok još oko 210 ha zakupljuju. Arendu plaćaju 250 evra po katastarskom jutru.

"Radimo tropolje, kukuruz, pšenicu i soju, otprilike po 100 hektara svake kulture sejemo. Imamo svu potrebnu mehanizaciju, moramo, ne možemo drugačije. Osim klasične, primenjujemo i redukovanu obradu, koristimo podrivače, grubere, u pšenici tako radimo već 25 godina", kaže.

Najveći problem, ističe, svakako su cene.

"Posao kao posao nije problem, volimo zemlju i ovo što radimo. Pariteti su problem, cene naših proizvoda su katastrofa. Niže su cene pšenice sada nego pre 18 godina, a sve je mnogo skuplje - gorivo, repromaterijal, mehanizacija."

Prinosi i zemlja

Osvrće se na minulu sezonu i kaže da je prinosom pšenice i više nego zadovoljan.

"Na 100 hektara imali smo oko 860 tona pšenice. Kukuruza je bilo u proseku oko 5 tona po hektaru, suša ga je uništila, a soje je bilo oko 2.200 kg po jutru. Kada pogledamo prinose soje u Bačkoj, od 200, 300 kg po jutru, neću da se žalim", navodi naš sagovornik i pojašnjava da im veliki izazov u proizvodnji predstavlja i prilagođavanje različitim tipovima zemljišta.

"Ovde u Gaju imamo sve moguće tipove zemlje, od peskova, černozema, do onih teških ritova. Naslanjamo se na Deliblatsku peščaru, a atar nam dole 'udara' u Dunav. Tamo su ritovi, podzemne vode su jake, ali ta ritska zemlja je najrodnija. Teško se obrađuje, ali dobro rađa."

Odmora ovih dana nema, od jutra do mraka su na njivi, pripremaju zemlju za setvu pšenice.

"Sejaćemo je tu gde je bio kukuruz. Završili smo upravo tretman kukuruzovine BioPlugom, reč je o mikrobiološkom preparatu koji razgrađuje žetvene ostatke, izgrađuje humus i pomaže zadržavanju vlage u zemljištu", priča, dodajući da su bacili nakon toga NPK đubrivo, a onda ide tanjiranje.

"Setvu planiramo krajem oktobra, pa da završimo u prvoj dekadi novembra. To nam je do sada dalo najbolji rezultat."

"Vaga je pokazala"

Bojan nam pojašnjava da je ovaj preparat deo BTZ (biološki tretman zemljišta) tehnologije kompanije Biofor System doo kojoj je veran poslednjih desetak godina. Ova tehnologija obuhvata tretman semena i zemljišta, folijarni tretman, kao i tretman žetvenih ostataka.

"Krenuo sam stidljivo, iskreno, bio sam skeptičan. Mira iz Biofora nam je prvo donela preparate da probamo na nekoliko hektara, a onda smo tri godine radili oglede na nekih 30 hektara - polovinu smo tretirali Biofor preparatima, drugu polovinu nismo."

Kaže, ne mora ništa da pojašnjava, vaga je pokazala svoje.

"Tu gde smo primenili BTZ tehnologiju, sve tri godine, pšenice je bilo više oko 400 kg po jutru, a kukuruza od 300 do 350 kg više. Meni je to bilo dovoljno i od tada, na svih 300 hektara primenjujem kompletnu BTZ tehnologiju", ističe.

Manje stresa za biljke

Osim BioPluga, primenjuje Biofor Active i Biofor BioP u prvom prskanju kukuruza i soje. Biofor Active pomaže vezivanje azota iz vazduha, aktivira fosfor i kalijum iz zemljišta, stimuliše razvoj korena i poboljšava strukturu zemljišta. BioP pomaže mobilizaciju fosfora, kontroliše brojnost patogena u zemljištu, povećava efikasnost fungicidnih tretmana.

"Naš kukuruz nema ljubičaste listove, jer mu BioP pomaže da usvoji teško dostupan fosfor iz zemlje."

Dalje, priča nam, primenjuje i BioEho prilikom druge zaštite pšenice i soje. BioEho doprinosi dužem očuvanju lista zastavičara kod pšenice, stimuliše nalivanje zrna, podstiče grananje kod soje i pomaže očuvanju ploda, a zrno je krupnije i boljeg kvaliteta.

"Koristimo i Nitrogenius u pšenici, kako bismo nahranili biljke azotom. Za tretman semena soje obavezno koristimo Biofor Soya Liquid koji hrani biljke azotom iz vazduha i pospešuje stvaranje kvržica na korenu, što joj pomaže da lakše podnese stres i vrućine", pojašnjava nam ovaj iskusni ratar.

Procenat humusa ne pada

Svi preparati, kaže, u tečnom su stanju i bez problema se mogu mešati sa hemijom koju inače koristi.

"Tako da nemamo dodatni trošak prskanja. Kada je reč o mineralnim đubrivima, njih koristim u istoj količini kao i ranije. Ipak, videću, možda na nekim parcelama smanjim, da vidim kakve će to rezultate dati."

Podršku od kompanije Biofor System ima u svakom trenutku, što mu je itekako važno.

"Miru, koja radi na našem terenu, mogu uvek da pozovem. Po njenoj preporuci sve radimo i postižemo odlične rezultate", kaže i dodaje da su pre nekoliko meseci radili analizu zemljišta.

Medić: Kako sam efikasno povećao procenat humusa i do pet odsto?

"Kod nas je humus već godinama oko 3 do 3,5 odsto, što je odlično, jer se procenat ne smanjuje. Ja sam veran svojoj zemlji, želim da je sačuvam za generacije koje dolaze, to mi je najvažnije."

Pomoću BTZ tehnologije, ističe, u tome i uspeva.

"Intenzivno se bavimo ratarstvom, crpimo zemlju. Ipak, poces trošenja humusa smo usporili. Zato dalje nastavljam u ovom pravcu, jer hranu će morati da proizvode i generacije posle nas", zaključuje ovaj banatski poljoprivrednik.

Za sve informacije i savete u vezi sa Biofor preparatima i BTZ tehnologijom, javite se dipl. inž. poljoprivrede Josipu Petrešu iz kompanije Biofor System doo na broj telefona 065 202 39 01 ili na mail josip.petres@biofor.rs.

Dodajte agroklub.rs u omiljeni Google izvor