Površina pod kukuruzom manje - ali cena dobra!

Poljoprivredna proizvodnja je u prošloj godini umnogome zavisila od vremenskih prilika kažu poljoprivredni stručnjaci. Strna žita su lane dobro rodila, a raspored padavina se posebno odrazio na jare useve.

"Jedna letnja kiša je bukvalno odlučivala o visini prinosa pa je situacija bila veoma različita na terenu. Tamo gde je bilo kiše prinosi su bolji”, kaže Goran Drobnjak iz poljoprivredne stručne sližbe u Rumi. Dodaje da velikog značaja za postizanje dobrih prinosa imaju i saveti stručnjaka.

"Poljoprivrednici sve više koriste naše savete. Shvatili su da bez reči struke nema dobrog prinosa, ali ni uštede u proizvodnji. U našu službu dolaze svakodnevno, što je svakako dobro", tvrdi Drobnjak. "I tokom jesenje setve, ali i pripremama za prolećnu, paori se konsultuju sa nama. I analiza zemjišta koja je u opštini Ruma tokom poslednja dva meseca u prošloj godini rađena besplatno, dala je preporuke za primenu mineralnih đubriva, što je veoma značajno za nase poljoprivrednike”, kaže Goran Drobnjak.

Jesenas zasejano najviše pšenice

Povoljni vremenski uslovi i rano skidanje useva omogućili su kvalitetnu pripremu zemljišta i setvu pšenice koja je zauzela 58.660 hektara što je za 2,9 odsto više od planiranih 57.000 hektara. U odnosu na 2014-tu godinu kada je zasejano nešto više od 52 hiljade hektara ovo je povećanje od 12,1 odsto.

"Setva je počela već početkom oktobra, u drugoj dekadi je bilo obilnih padavina pa je setva nastavljena tokom treće dekade. U oktobru je zasejano 55 odsto planiranih površina. Paori su setvu nastavili i u novembru što nije redak slučaj”, govori Goran Drobnjak. Pšenica je sada u fazi mirovanja i sneg koji je padao u predhodnom periodu je dobro došao kao toplotni izolator posebno od jutarnjih mrazeva.

Ozimim ječmom je jesenas zasejano 4.795 hektara ili 95,9 odsto od planiranih površina. U odnosu na prošlu setvu, kada je bilo 4.385 hektara, površine pod ovom biljnom vrstom veće su za 9,3 odsto. Tritikalom je zasejano 2.050 od planiranih 2.000 hektara i to zaključno sa 15-tim novembrom.Tritikal je jesenas zauzeo 10,4 odsto više površina nego 2014. Uljanom repicom je zasejano 708 hektara ili 1,9 odsto više nego u jesenjoj setvi 2014-te godine.

Za prolećnu setvu 172.517 hektara

U regionu Srema je za prolećnu setvu preostalo 172.517 hektara obradivih površina. Kod pravljenja plana setve za ovu godinu u obzir su uzeti struktura setve iz prošle godine, ali i višegodišnja struktura. Takođe jedan od parametara je bio i prinos u prošloj godinikao i cene poljoprivrednih proizvoda.

Pšenica je sada u fazi mirovanja i sneg koji je padao u predhodnom periodu je dobro došao kao toplotni izolator.

Zbog podbačaja od prošle godine površine pod kukuruzom ove godine biće manje za 2,8 odsto u odnosu na lane. Ovo je neznatno smanjenje imajući u vidu da je kukuruz najzastupljenija biljna vrsta i da u Sremu svake godine zauzme više od 110 hiljada hektara. Relativno dobra cena kukuruza će i ove godine doprineti da smanjenje površina pod žutim zrnom bude minimalno.

Očekuje se drastično smanjenje površina pod sojom koja je prošla godina katastrofalno podbacila. Prinos je bio za skoro 42 odsto manji od višegodišnjeg proseka, pa se očekuje da će je za trećinu biti manje nego lane. Prema nekim informacijama može doći do povećanja površina pod šećernom repom, naravno ukoliko bi prerađivači ponudili bolju otkupnu cenu. Povećanje bi moglo da bude skoro 22 posto u odnosu na prošlu godinu, kada je slatki koren dobro podneo dug sušni period.

Veće površine biće i pod suncokretom i to za 14,5 procenata pošto je ova biljna vrsta u prošloj godini dobro podnela dug sušni period, imala dobar prinos i povoljnu cenu što je uz manja ulaganja proizvodjačima donelo dobar finsnijski rezultat.

Foto: pixabay.com