Grinje se nalaze na naličju listova gde se hrane sisajući biljne sokove. U takvim uslovima list dobija žutu, zatim crvenkastu boju, suši se i otpada, a sa njegove donje strane nalazimo paučinaste niti.
Na većini područja usevi soje nalaze se u fazama cvetanja i početka formiranja mahuna. Pregledom biljaka na pojedinim parcelama, ustanovljeno je prisustvo grinja. Suvo vreme i visoke temperature odgovarale su razvoju ovih štetočina.
Simptomi oštećenja su najizraženiji na ivičnim delovima parcela. Grinje se nalaze na naličju listova gde se hrane sisajući biljne sokove. U takvim uslovima list dobija žutu, zatim crvenkastu boju, suši se i otpada, a sa njegove donje strane nalazimo paučinaste niti, objašnjava stručnjak Đorđe Glišić iz PSSRS.
"Ukoliko se ne prati njihova pojava, u povoljnim uslovima za razvoj može da dođe do znatnog smanjenja prinosa. Usled jačeg napada smanjuje se intenzitet fotosinteze, biljke zaostaju u porastu i formiraju manje i sitnije mahune", upozorava Glišić.
Dodaje kako se poljoprivrednim proizvođačima preporučuje redovan obilazak parcela, naročito obodnih delova u cilju utvrđivanja prisustva grinja. Ukoliko se evidentira njihovo prisustvo, preporučuje se primena registrovanih akaricida na bazi abamektina, fenpiroksimata i sličnih preparata, u cilju sprečavanja daljeg širenja.
Oboren svetski rekord u prinosu pšenice sa neverovatnih 17,398 t/ha
"Ako se na vreme utvrdi prisustvo grinja, dovoljno je samo jednim krilom prskalice tretirati ivične pojaseve parcela kako bi se sprečilo njihovo dalje širenje u unutrašnjost useva. Zbog istovremenog prisustva svih stadijuma razvića štetočine, tretiranje nakon 7-10 dana treba ponoviti, po mogućnosti sa drugim akaricidom. Sprovođenje tretmana se preporučuje u večernjim satima zbog visokih dnevnih temperatura i fotolabilnosti preparata", savetuje ovaj stručnjak.
Tagovi
Autorka
