Pravovremena međuredna obrada kukuruza osigurava bolji prinos u uslovima suše

Međuredna obrada zemljišta predstavlja jednu od najvažnijih dopunskih agrotehničkih mera, pre svega kod useva kukuruza, a naročito u godinama sa izmenjenim klimatskim uslovima. Podrazumeva primenu kultiviranja ili špartanja u cilju uništavanja korova, razbijanja pokorice, čuvanja vlage i poboljšanja aeracije zemljišta.

Na teritoriji naše zemlje kukuruz posejan u optimalnom roku setve, trenutno se nalazi u fazi tri do četiri lista, kada je i pravi trenutak za prvu međurednu obradu zemljišta. Ova agrotehnička mera se prvi put obavlja na dubinu od šest do osam centimetara zbog toga što je korenov sistem kukuruza plitak i još uvek slabo razvijen.

Brzina prohoda treba biti oko pet kilometara na čas kako ne bi došlo do zatrpavanja mladih biljaka. Narednu međurednu obradu treba obaviti kada je kukuruz u fazi osmog do devetog lista, tačnije dokle god postoji mogućnost ulaska mašinama u polje, a da se pritom ne oštete biljke. Druga međuredna kultivacija se radi na manjoj dubini, obično na oko četiri do šest centimetara, sa brzinom prohoda od osam do deset kilometara na čas.

Zakorovljenost može smanjiti prinos za pola!

Agrotehničku meru kultiviranja treba obaviti tokom dana, nakon 12 časova, jer su u ranim jutarnjim satima biljke hidratisane i krte, samim tim su sklone lomljenju i povređivanju.

Kultiviranjem ili špartanjem se, pre svega, uništavaju korovske vrste koje su se u međuvremenu razvile kako bi se smanjila konkurencija za životnim prostorom, vodom i mineralnim materijama. Važno je naglasiti da zakorovljenost može smanjiti prinos od 30 pa čak do 50 odsto. Iz tog razloga se primenom ove mere mladim biljkama kukuruza omogućava nesmetan dalji rast i razvoj.

Nepovoljni vremenski uslovi, nažalost, mogu da odlože ili čak spreče pravovremeno obavljanje međuredne obrade. U uslovima čestih padavina, praćenim kraćim ili dužim sunčanim intervalima dolazi do sabijanja i stvaranja pokorice u površinskom sloju zemljišta. Tada treba sačekati da se stvore uslovi za ulazak na parcelu kako bi se kultiviranjem razbio pokorični sloj, a biljkama omogućilo adekvatno usvajanje hraniva i sprečilo dodatno isparavanje vlage.

Rastresanjem površinskog sloja zemljišta vazduh lakše prolazi do korenovog sistema što, pre svega poboljšava njegovo disanje. Tom prilikom se ubrzava i mineralizacija azota, kao i mikrobiološka aktivnost u zemljištu.

Sa obradom i prihrana

S obzirom na to da kukuruz troši velike količine azota, naročito u početnim fazama rasta, pa sve do faze metličenja, istovremeno sa međurednom obradom može se obaviti i prva prihrana KAN-om (27% N) ili urejom (46% N), što zavisi od pH vrednosti zemljišta.

Branislav Cukić: Za zaštitu kukuruza od korova preskačem tretman na crno

Količina azotnog đubriva se kreće u rasponu od 150 do 250 kilograma po hektaru i zavisi od rezultata agrohemijske analize zemljišta, ali i od planiranog prinosa. Izuzetno je važno da se đubrivo unese pred kišu i to u zonu korenovog sistema kako bi se smanjili gubici azota, a biljkama omogućilo adekvatno usvajanje ovog hraniva.

Pravovremeno i korektno izvedena međuredna obrada zemljišta u usevu kukuruza doprinosi pravilnom razvoju biljaka i ostvarivanju većeg i kvalitetnijeg prinosa.