Berba kukuruza
22.09.2023. 10:30

Predstoji nam berba kukuruza - šta je bitno prilikom skladištenja?

Vreme za berbu kukuruza u klipu je onda kada vlažnost zrna padne ispod 25 odsto, a za zrno počinje u periodu druge polovine voštane zrelosti.

Foto: Depositphoto/budabar

846

Pošto vremenski uslovi dozvoljavaju u narednom periodu na području Pčinjskog okruga, predstoji berba kukuruza, ranih i srednje ranih hibrida. Posejano je, kako kaže savetodavac za povrtarstvo u vranjskoj Poljoprivredno savetodavnoj i stručnoj službi Nada Lazović Đoković, negde oko 10.000 ha pod silažnim i merkantilnim kukuruzom. Najvise su zastupljeni srednje kasni i kasni hibridi.

"Na osnovu stanja useva, primenjene agrotehnike i padavina koje nisu bile ravnomerno raspoređene očekuju se prosečni prinosi od pet do šest tona po hektaru. Najveći prinosi će ostvariti srednje kasni hibridi na parcelama gde je primenjena puna agrotehnika, rod će biti i preko 10 t/ha", kaže stručnjak za ratarstvo i dodaje da srednje kasni hibridi na ovim prostorima dospevaju u tehnološku zrelost krajem septembra i početkom oktobra, tako da poljoprivrednici imaju dovoljnjo vremena da ovaj posao obave na vreme.

Kada se bere u klipu, a kada za zrno?

Neophodno je ovih dana prilagoditi mehanizaciju za berbu kukuruza prema površini, tačnije terenu, s obzirom da su parcele pod kukuruzom male u proseku - od 30 ari do jedan hektar. Vreme za berbu kukuruza u klipu je onda kada vlažnost zrna padne ispod 25 odsto.

Dok, berba kukuruza za zrno počinje u periodu druge polovine voštane zrelosti, odnosno kada se vlažnost zrna smanji ispod 20 odsto. Posle berbe potrebno je u što kraćem roku smanjiti sadržaj vlage u zrnu da bi se zaustavio razvoj gljiva, njihova fiziološka aktivnost i produkcija mikotoksina.

Kako pravilno uskladištiti i sačuvati kukuruz

"S obzirom da u Pčinjskom okrugu najveći deo pripada manjim poljoprivrednim proizvođačima, mogućnosti veštačkog sušenja kukuruza su male. Kukuruz se uglavnom suši prirodnim putem i čuva u koševima ili različitim prilagođenim skladištima. U takvim uslovima zrno, koje ne bi smelo sadržavati više od 14 do 16 odsto vlage, treba pažljivo pregledati i odbaciti sve klipove sa promenjenom bojom, ispucalim ili isklijalim zrnima, mehanički oštećene klipove, kao i delove kočanke i nečistoće", kaže Đokovićeva i dodaje da je ovakav način sušenja bezbedan samo ako je atmosferska vlaga 55 do 75 odsto, a temperatura četiri do 15 stepeni Celzijusa.

*U ovakvim uslovima zrno ne bi smelo sadržavati više od 14 do 16 odsto vlage* (Foto: Đorđe Lalić)

Prilikom skladištenja treba:

Obezbediti ispravno higijensko stanje skladišta pre unošenja kukuruza;
obavezno odvojiti prošlogodišnji rod od ovogodišnjeg;
ne skladištiti kukuruz na betonu da ne bi došlo do pojave kondenzacije;
sprečiti mehaničke povrede i povrede od insekata;
skladišni prostor mora da ima nesmetan protok vazduha ili da se svakodnevno provetrava;
održavati odgovarajuću temperaturu u skladištu;
redovno pratiti pojavu truleži na klipu i odbaciti bolesne klipove.

Podsetimo, temperatura i relativna vlažnost vazduha u skladištima utiču i na sastav mikoflore zrna. Gljive se u skladištu na temperaturi pet do 10°C razvijaju veoma sporo, a na temperaturi iznad 20°C veoma brzo.

Izvori

Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Srbije

Tagovi

Berba kukuruza Skladištenje kukuruza Kukuruz u klipu Kukuruz u zrnu Kada brati Nada Lazović Đoković Pravilno skladištenje

Autor

Đorđe Lalić

Više [+]

Zaljubljenik u poljoprivrednu mehanizaciju i pionir agrarnog novinarstva

Izdvojeni tekstovi

INTERREG projekat Hrvatska-Srbija: AI rešenja za otporniju i rodniju pšenicu
1

Izdvojen oglas

Kombinovana mašina za mlevenje mesa i pasiranje paradajza Artus C25

KLUB

Stanko Nekić
pre 3 nedelje

KAKO POSADITI ORAH ?

Za podizanje zasada oraha (Juglans regia L.) najčešće se koriste kalemljene sadnice koje prvi rod daju u drugoj ili trećoj godini.
I pored povoljnih zemljišnih uslova proizvodnja oraha u našoj zemlji ne zadovoljava domaće potrebe. Klimatski uslovi jesu ograničavajući faktor, naročito pozni prolećni mrazevi, ali to možemo umanjiti dobrim izborom položaja. Uvoz nije opravdan, jer postoje velike mogućnosti za povećanje proizvodnje.

Dobar izbor položaja
Prilikom podizanja plantaže oraha posebnu pažnju treba posvetiti izboru mesta, odnosno ekspoziciji. Orah treba gajiti na položajima koji su u toku celog dana izloženi suncu. Može da uspeva do 600, čak i više metara nadmorske visine, a optimalna je 400. Na većim nadmorskim visinama i u hladnijim predelima i treba ga saditi na južnim, jugoistočnim i istočnim položajima.
Neophodno je pre podizanja voćnjaka u nekom kraju dobro upoznati klimu. Ako klimatski uslovi ne odgovaraju pojedinim sortama oraha, nastupaju velike promene u trajanju i toku faza vegetacije, što se odražava na prinos i kvalitet plodova.
Kada je u pitanju zemljište prednost treba dati dubokim, rastresitim, umerene vlažnosti, neutralne ili slabo alkalne reakcije - (pH 7-7,5). Može se saditi i na peskovitim i kamenitim, ali pod uslovom da su dovoljno duboka i propustljiva i da se pravilno đubre.
Mesta u kojima bi moglo doći do zadržavanja površinskih voda i zabarivanja treba poravnati ili postaviti drenaže. Preporučuje se i podrivanje zemljišta na 70 do 80 centimetara. Posle ovakve obrade treba rasturiti organsko i mineralno đubrivo, a potom ih uneti u zemljište oranjem na oko 50 centimetara.
Jamići za sadnju se kopaju pomoću traktorskih burgija na dubinu od 50 centimetara i isto tolikog prečnika. One moraju biti većih dimenzija ukoliko će se u njih dodavati đubriva. Za pojedinačne voćke, drvorede, pošumljavanje, okućničko gajenje i na manjim površinama, odnosno sadnju na nepripremljenom zemljištu, prečnik jame treba da bude 100, a dubina 50-60 centimetara, da bi se stimulisao rast korena u širinu.
Radi povećanja ekonomičnosti proizvodnje u zasadima oraha mogu da se sade međukulture poput kajsije i breskve. Ako je međukultura kajsija dužina redova, odnosno parcele treba da bude 200, a širina 300-400 metara. Poželjno je da njihov pravac bude sever-jug, što je pogodno ako se kao međukultura gaji i neka druga špalirska voćna vrsta. Ako se orah gaji u čistoj kulturi i sadi se u temena jednakostraničnog trougla, a formira kotlasta kruna, što je najčešći slučaj, pravac redova nema značaja i određuje se samo na osnovu konfiguracije terena. Međutim, ukoliko se gaji u kvadratnom rasporedu, dobar razmak za kalemljeni orah iznosi 9 x 9 m, a obrada je u oba pravca.
Za podizanje zasada oraha najčešće se koriste kalemljene sadnice visine 190 do 200 centimetara, s korenom od tri do pet žila. Prvi rod one daju u drugoj ili trećoj godini.

Sadnja oprašivača
Rastojanje između sadnica zavisi od plodnosti zemljišta, predviđene agrotehnike, bujnosti sorte i podloge... Za dobar rod oraha u zasadu mora biti dovoljno oprašivača koji su pravilno raspoređeni. Obično se sade jedna ili dve glavne sorte i dve, a bolje je da budu tri sorte oprašivača, pod uslovom da se radi o združenom zasadu oraha i kajsije ili breskve. U protivnom dovoljna je jedna glavna sorta i dva oprašivača.
Prilikom izbora sorti oprašivača mora se voditi računa da kvalitetan polen bude obezbeđen u toku celog perioda cvetanja glavnih sorti.
Neke od značajnijih sorata oraha za našu zemlju su: Tisa, Šejnovo, Srem, Šampion, Rasna, Gajzenhajm 139 i Jupiter.

Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije
Rezime: Za podizanje zasada oraha (Juglans regia L.) najčešće se koriste kalemljene sadnice koje prvi rod daju u drugoj ili trećoj godini.

KAKO POSADITI ORAH ?
 
 Za podizanje zasada oraha (Juglans regia L.) najčešće se koriste kalemljene sadnice koje prvi rod daju u drugoj ili trećoj godini. 
 I pored povoljnih zemljišnih uslova proizvodnja oraha u našoj zemlji ne zadovoljava domaće potrebe. Klimatski uslovi jesu ograničavajući faktor, naročito pozni prolećni mrazevi, ali to možemo umanjiti dobrim izborom položaja. Uvoz nije opravdan, jer postoje velike mogućnosti za povećanje proizvodnje. 
 
 Dobar izbor položaja
 Prilikom podizanja plantaže oraha posebnu pažnju treba posvetiti izboru mesta, odnosno ekspoziciji. Orah treba gajiti na položajima koji su u toku celog dana izloženi suncu. Može da uspeva do 600, čak i više metara nadmorske visine, a optimalna je 400. Na većim nadmorskim visinama i u hladnijim predelima i treba ga saditi na južnim, jugoistočnim i istočnim položajima. 
 Neophodno je pre podizanja voćnjaka u nekom kraju dobro upoznati klimu. Ako klimatski uslovi ne odgovaraju pojedinim sortama oraha, nastupaju velike promene u trajanju i toku faza vegetacije, što se odražava na prinos i kvalitet plodova.
 Kada je u pitanju zemljište prednost treba dati dubokim, rastresitim, umerene vlažnosti, neutralne ili slabo alkalne reakcije - (pH 7-7,5). Može se saditi i na peskovitim i kamenitim, ali pod uslovom da su dovoljno duboka i propustljiva i da se pravilno đubre. 
 Mesta u kojima bi moglo doći do zadržavanja površinskih voda i zabarivanja treba poravnati ili postaviti drenaže. Preporučuje se i podrivanje zemljišta na 70 do 80 centimetara. Posle ovakve obrade treba rasturiti organsko i mineralno đubrivo, a potom ih uneti u zemljište oranjem na oko 50 centimetara.
 Jamići za sadnju se kopaju pomoću traktorskih burgija na dubinu od 50 centimetara i isto tolikog prečnika. One moraju biti većih dimenzija ukoliko će se u njih dodavati đubriva. Za pojedinačne voćke, drvorede, pošumljavanje, okućničko gajenje i na manjim površinama, odnosno sadnju na nepripremljenom zemljištu, prečnik jame treba da bude 100, a dubina 50-60 centimetara, da bi se stimulisao rast korena u širinu. 
 Radi povećanja ekonomičnosti proizvodnje u zasadima oraha mogu da se sade međukulture poput kajsije i breskve. Ako je međukultura kajsija dužina redova, odnosno parcele treba da bude 200, a širina 300-400 metara. Poželjno je da njihov pravac bude sever-jug, što je pogodno ako se kao međukultura gaji i neka druga špalirska voćna vrsta. Ako se orah gaji u čistoj kulturi i sadi se u temena jednakostraničnog trougla, a formira kotlasta kruna, što je najčešći slučaj, pravac redova nema značaja i određuje se samo na osnovu konfiguracije terena. Međutim, ukoliko se gaji u kvadratnom rasporedu, dobar razmak za kalemljeni orah iznosi 9 x 9 m, a obrada je u oba pravca.
 Za podizanje zasada oraha najčešće se koriste kalemljene sadnice visine 190 do 200 centimetara, s korenom od tri do pet žila. Prvi rod one daju u drugoj ili trećoj godini. 
 
 Sadnja oprašivača
 Rastojanje između sadnica zavisi od plodnosti zemljišta, predviđene agrotehnike, bujnosti sorte i podloge... Za dobar rod oraha u zasadu mora biti dovoljno oprašivača koji su pravilno raspoređeni. Obično se sade jedna ili dve glavne sorte i dve, a bolje je da budu tri sorte oprašivača, pod uslovom da se radi o združenom zasadu oraha i kajsije ili breskve. U protivnom dovoljna je jedna glavna sorta i dva oprašivača. 
 Prilikom izbora sorti oprašivača mora se voditi računa da kvalitetan polen bude obezbeđen u toku celog perioda cvetanja glavnih sorti. 
 Neke od značajnijih sorata oraha za našu zemlju su: Tisa, Šejnovo, Srem, Šampion, Rasna, Gajzenhajm 139 i Jupiter.
 
 Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije 
 Rezime: Za podizanje zasada oraha (Juglans regia L.) najčešće se koriste kalemljene sadnice koje prvi rod daju u drugoj ili trećoj godini.

Zadnje aktivnosti

Online korisnici

Promo