Preparat koji pobeđuje sušu?

Prema rečima agronoma, tokom godine kukuruzu je potrebno oko 500 litara kiše po metru kvadratnom da bi on rodio. Trenutne procene stručnjaka ukazuju na to da će zbog suše prinos kukuruza u Srbiji biti manji za oko 40 odsto u odnosu na prošlu godinu.

Međutiim, domaćinstvo Miloša Regeljca iz Despotova neće imati problem sa prinosom kukuruza, jer je imao puno poverenje u srpske izumitelje. Na svojoj njivi pod kukuruzom upotrebio je novi preparat, koji mu je dao odličan prinos.

Folijarno tretiranje kukuruza

Sve što je Regeljca zanimalo, bilo je da li je preparat štetan. Dobio je odgovor da nije, jer u sebi ne sadrži hemikalije, niti bilo kakvu veštačku tvorevinu. Na ovom preparatu radila su dva izumitelja, jedan od njih je tehnolog, ali kako saznajemo ne želi da se eksponira u medijima, dok je drugi predsednik Srpske akademije izumitelja i naučnika Mato Zubac.

On kaže za Agroklub da je reč o preparatu za folijarno tretiranje kukuruza, koje je napravljeno na bazi prirodnih supstanci, minerala, i mikroelemenata u određenom odnosu:

"Preparat još uvek nema ime, a ono što je važno jeste da on 'radi' i da se pokazao kao veoma uspešan. Sa njim se prska kukuruz u fazi pune vegetacije i to koncentratom u razmeri sa vodom. Ta razmera zavisi od kultire koja se tretira. Ono što planiramo jeste da krenemo da ga koristimo i na soji i voću i povrću", objašnjava sagovornik.

Tretiranje krajem juna

Upitan kako je došlo do saradnje između poljoprivrednika Regeljca i izumitelja, Zubac otkriva:

"Miloš nam je rekao kako ima problema sa oplodnjom klipa kukuruza zbog suvog vremena i zato se dešava da ima slabiju ozrnjenost klipova. Upitao nas je da li nešto možemo da uradimo kada dolazi do metličenja, prašenja polena i svilanja. Inače, ako je suša i zbog nedostatka vode, prinos može biti smanjen za čak 50 odsto".

Prema njegovim rečima, Redeljac je krajem aprila na dva hektara zasejao kukuruz, a posle dva meseca, izumitelji iz Srpske akademije izumitelja i naučnika su na njegovoj njivi uradili folijarno tretiranje, kako bi što bolje došlo do oplodnje klipa kukuruza u sušnim uslovima i to upravo preparatom, čiju formula izumitelji ne žele da otkriju.

Njiva bez đubrenja

Interesantno je da na njivu nije stavljena ni mrva stajskog niti veštačkog đubriva.

"Kada je krajem juna počelo metličenje, Regeljac je preparatom prskao po listovima kukuruza koncentrat sa pet litara vode na jedan hektar. Iskreno, ni mi nismo razmišljali o suši, već samo da prinos bude bolje. Međutim, kada je kukuruz na drugim njivama počeo da se suši, a Milošev ostao zelen, selo je počelo da ga ispituje šta je radio i kako je uspeo da njegov kukuruz ostane zelen sa punim prinosom. Razlog tome je što zbog preparata vegetacija nije prestajala ni u sušnom periodu", objašnjava Zubac i dodaje da je zapravo ovaj preparat uticao da se preko lista folijarno navodnjavao kukuruz.

95% rodnost kukuruza

Zubac otkriva da je kukuruz još uvek u fazi nalivanja i da nije završio svoj proces, a da preparat i dalje pomaže da se zrna budu krupna:

"Kukuruz domaćina Miloša Regeljvca je rodio oko 95 odsto, što je prinos u godinama kada nije suša, ali tu nije kraj. Kukuriz je potpuno naliven, a na jednom klupu ima 18 redova oplođenog zrna".

Zubac kaže da je sada najbitnije da se, i pored suše, očekuje dobar rod kukuruza. Sva zrna su na mestu, a to konkretno znači da je oprašivanje uspešno obavljeno. Kukuruz je trenutno u fazi voštane zrelosti. Činjenica je da je ovaj eksperiment uspeo.

"Veoma mi je drago što je bukvalno svaka stabljika koja je tretirana ovim preparatom zelene boje, kao i listovi, a klip je ostao u fazi navodnjavanja, što je odlično. Taj preparat je patent i mi još uvek ništa ne otkrivamo. Mogu da otkrijem samo da je poenta u tome, da mi folijarno unosimo đubrivo, određene minerale, mikroelemente", kaže Zubac.

Kako kaže, tu nije kraj, sledeće godine će ovaj preparat primeniti i na drugim kulturama, a u planu imaju da ponude saradnju i nekim od instituta, odnosno da uđu u partnerstvo, kako bi se preparat našao na tržištu i kako bi pomogao i ostalim poljoprivrednicima.

Foto: Privatna arhiva akademika Mate Zupca