Prolećna setva samo što nije počela

Toplo vreme koje traje od početka februara išlo je na ruku ratarima i urađena je prva prihrana ozimih strnina. Povremene padavine obezbedile su zadovoljavajuće zalihe vlage u zemljištu, što je veoma značajno za nastavak vegetacije.

Uskoro bi trebala da počne i setva jarih useva, ali raskvašeni površinski sloj zemljišta ne dozvoljava ratarima da uđu u njive i urade pripremu. Početkom marta, čim vremenski uslovi to dozvole, sejaće se jari ječam i stočni grašak. Početak setve jarih useva zavisi od toplotnih uslova sredine.

Šećerne repe sve manje u srednjem Banatu

Prošle godine pod "slatkim korenom" u Srednjem Banatu bilo je 3.360 ha, što je predstavljalo drastično smanjenje površina u odnosu na prethodnu godinu. Prošlogodišnji rod bio je u proseku 70 t/ha, a zabeležena je digestija od 13 do 17 procenata. U poređenju sa 2014. godinom, ostvaren je manji prinos, ali je sadržaj šećera bio veći. Po nekim nagoveštajima poljoprivrednih proizvođača, ove proizvodne godine površine pod šećernom repom će biti još manje.

Kada početi setvu "slatkog korena"?

"Kada je zemljište u setvenom sloju zagrejano na 5-6 stepeni Celzijusa treba otpočeti setvu šećerne repe. U slučajevima nižih temperatura zemljišta javlja se problem produženja perioda od setve do nicanja, što dovodi do neujednačenog nicanja i propadanja određenog dela semena. Ranija setva ima prednosti u boljem iskorišćavanju zimske vlage, ali isuviše rana setva dovodi u opasnost od izmrzavanja ponika šećerne repe od kasnijih prolećnih mrazeva. Kada se dese takvi mrazevi, u pojedinim godinama dolazilo je do znatnog propadanja biljaka i presejavanja šećerne repe“, kaže Ivana Vasilijić, savetodavka PSS Zrenjanin.

Sa povećanjem temperature setvenog sloja nastaviće se setva ostalih jarih useva. Suncokret se seje kada je temperatura zemljišta od 8 do 10, soja od 10 do12, a kukuruz oko 10 stepeni Celzijusa.

Setveni rokovi se bliže, a novca nedovoljno

Josim Magda iz Ečke kod Zrenjanina obrađuje približno 130 katastarskih jutara zemlje. Bavi se suvim ratarenjem, pšenicu je prihranio, a pred njim je setva suncokreta i kukuruza. Kaže da tu njegove i muke njegovih kolega počinju.

"Iskreno rečeno, ja ne znam kako će ljudi da počnu prolećnu setvu. Kašnjenje sa isplatom prošlogodišnjih subvencija, smanjenje podsticaja sa 12.000 na 4.000 dinara po hektaru, za mene, ali i za većinu ostalih ratara, znači smanjenje svega. Smanjićemo količinu veštačkog đubriva namenjenog za prolećnu setvu, redukovaćemo agrotehničke mere jer moramo trošiti manje goriva. Sada je ukinuto regresirano dizel gorivo za nas, nisu čak skinute ni akcize. To će naravno dovesti i do smanjenja prinosa. Druga mogućnost je da se zadužujemo, tačnije rečeno - da se prezadužimo. A većina nas je već zadužena, ima kredite. I onda će neko da kaže da malo radimo ili da ne znamo da radimo. Greška nije kod nas seljaka", kaže Magda.

Cena setve u srednjem Banatu do tri milijarde dinara

I dok se površine pod šećernom repom iz godine u godinu smanjuju, očekuje se da će površine pod suncokretom i kukuruzom biti na nivou prethodnih godina. Prema procenama Regionalne privredne komore Zrenjanin, ovog proleća kukuruz će u Srednjobanatskom okrugu biti posejan na približno 80.000 ha njiva. Ako se u obzir uzmu statistički podaci iz predhodnih godina, suncokret će ovog puta najverovatnije zauzeti 35.000 hektara, dok će soja možda biti zasejana na 7.000 hektara oranica.

Prema procenama Udruženja za poljoprivredu i prehrambenu industriju zrenjaninske Regionalne privredne komore, cena prolećne setve na 122.000 hektara u ovom regionu koštaće između dve i tri milijarde dinara. Da li će cena biti niža ili viša, zavisi od izbora semena suncokreta i kukuruza i od toga koliko ono košta. Ali ne treba zanemariti ni sklop, odnosno gustinu setve. Važno je istaći da su iz ove kalkulacije izostavljeni izdaci za sredstva za zaštitu bilja od korova i bolesti.

Foto:depositphotos.com, @arfzoom