Prve procene nakon zime obećavaju dobar rod žitarica

Iako zima kalendarski još nije gotova, sve češće se može čuti da će ovo u Srbiji biti rodna godina, bar kada je reč o ratarstvu. U većini žitorodnih krajeva ratari su imali sreće sa vremenskim prilikama. Kako prenosi RTS, pšenica, ječam i uljana repica dobro su podneli zimu, koja je bila blaga, a sneg je na vreme zaštitio useve i dao im neophodnu vlagu. Stotinak dana pre žetve stručnjaci napominju da se sa 675 hiljada hektara pod hlebnim zrnom i povoljnim vremenskim prilikama može očekivati solidan rod. Pšenica i ječam su iz zime izašli u dobroj kondiciji, dok uljana repica, za koju su ratari sve zainteresovaniji, i dalje oseća posledice mraza i jakih vetrova.

Na pojedinim površinama bolesti napale useve

U Stigu i okolini, sneg na pojedinim površinama nije dovoljno zaštitio pšenicu, a sejalo se i nedeklarisanim semenom, rasipačima i u gustim sklopovima. Ratar Dejan Jovanović, iz Brežana, objašnjava da u celom Pomoravlju i Stigu postoji isti problem. Zbog velike gustine i vlage pojavila se bolest, ali su mnogo ozbiljnija oštećenja prouzrokovali mrazevi, jer je u poslednjih desetak dana pšenica bila u ozbiljnoj vegetaciji. U momentu kad je nastupio ozbiljan minus, to jest nagla promena sa +13°C na -10°C, došlo je do izumiranja površinskih listova - nekroza, zato što je biljka bila u vlazi.

U Banatu pšenica blagovremeni poseja i prihranjena

Pšenica je u Banatu posejana na vreme. Većina tamošnjih ratara je useve prihranila odmah nakon snega, a mnogi to rade i danas, dok bi drugu prihranu azotnim đubrivima trebalo obaviti krajem meseca. Predrag Marijanski, iz PSS Zrenjanin, objašnjava da su se temperature podigle, a snežni pokrivač je pokrio i sačuvao pšenicu. Na usevima nisu primetne ožegotine i crvenilo, tako da je hlebno zrno lepo prošlo kroz prethodni zimski period. Kako tvrdi Marijanski, pšenica je trenutno u fazi bokorenja, izlazi iz zime, a usevi nikad nisu bolje izgledali.

Što pre početi prodaju nove pšenice

Vukosav Saković iz Žita Srbije naglašava da, osim prihrane, takođe, treba kontrolisati pšenicu na poljima, te ukoliko se pojave bolesti, na vreme odreagovati. On kaže da 675.000 ha obećava sasvim solidan rod i preporučuje proizvođačima da što pre treba da počnu da prodaju novi rod, naročito ako se ima u vidu da su nam zalihe ogromne i da u svetu vlada hiperprodukcija pšenice. Saković naglašava da nije zadovoljan izvozom, jer je mnogo sporiji, zbog nešto više cene na domaćem tržištu, ali i zbog veće konkurencije u okruženju. On dodaje da su Rusi i dalje najveći izvoznici, a tu su i Rumuni, Bugari i Mađari. Pšenicu je teško prodati, ali upućeni ističu da će do žetve da izvezu oko 850.000 tona.