Pšenica odlazi u prošlost - južnobanatski ratari prešli na drugu kulturu

Polako se bliži kraj oktobra i setva uljane repice na našim njivama polako se privodi kraju. Iako je relativno nova kultura u setvenoj strukturi opštine Kovačica, ova uljarica je postala "miljenica" mnogih ratara tokom prethodnih godina. Jedan od prvih ali i najvećih proizvođača repice u selu Padina blizu Pančeva je predsednik Udruženja poljoprivrednika u ovom mestu Pavel Brezina. Ove godine ju je zasejao na oko 50 ha.

"Uljana repica je izuzetno popularna kada pričamo o ratarima u Padini. Mislio sam da će intenzitet setve ove kulture da opadne u poslednjih nekoliko godina, po pitanju površina, ali situacija je sasvim suprotna - sve veći broj gazdinstava se odlučuje da okuša sreću upravo sa ovom uljaricom", priznaje Brezina dodajući da je većina ratara ovog područja loše prošla kada je u pitanju gajenje pšenice i ječma tokom proteklih par godina.

Problem - samonikla pšenica

Većina gazdinstava u ovom selu se ipak odlučila da bar 10 do 20 odsto svojih površina zaseje ovom kulturom. Setva je najvećoj meri završena, najveći deo površina je zasejan oko 20. septembra kada je bilo dosta kišnih dana.

"Nijedna kulturna nije sigurna u smislu da ćete od nje nešto zaraditi, zato se praktikuje diverzifikacija useva - na svojim parcelama zasadite nekoliko kultura i šansu za neku veću štetu smanjite", kaže naš sagovornik dodajući da su leta proteklih sedam ili osam godina bila iznad proseka za to doba godine.

Vrela leta su uslovila povećano interesovanje poljoprivrednika za kulture koje završavaju svoj vegetacioni period pre prvih žega, a pored pšenice i ječma, u toj kategoriji pripada i uljana repica. Najvažnije je setvu obaviti na vreme, odnosno "pogoditi" optimalnu vlagu zemljišta, pratiti situaciju sa štetočinama i reagovati na vreme.

Kako uljanu repicu osloboditi od samoniklih žitarica i sprečiti bolesti?

"Što se tiče zdravlja proklijale uljane repice, ne mogu sa preciznošću da kažem, ali ono sa čime smo se susretali i što se javilo kao problem je samonikla pšenica koje je ove godine bilo dosta. Ova biljku smo morali suzbiti, jer se ponašala kao korov", objašnjava iskusni ratar dodajući da je takođe problem bilo neadekvatno vreme za setvu, jer je mnogo ratara sejalo krajem augusta.

Kako su nam jeseni sve toplije ova praksa više nije toliko efektna koliko je bila ranijih godina i setva se pomerila za mesec septembar pa sve do polovine oktobra.

"Ratari koji su posejali uljanu repicu krajem augusta su se pored samonikle pšenice, takođe susreli i sa najezdom insekata koja im je napravila štetu dok na primer, kolege koje su sejale u septembru se nisu suočile ni sa jednim od navedenih problema", ističe Brezina i dodaje da u drugoj polovini septembra se takođe javila najezda repičine lisne ose i lisnih vaši koja su uzrokovala štetu na već proklijalim biljkama.

Uljarica posle uljarice nije dobro?

Gazdinstva širom opštine Kovačica menjaju kulture u svojoj setvenoj strukturi i prva kultura koja je takoreći "zamenila" pšenicu na njivama je upravo uljana repica. To i nije tako dobro, jer po rečima stručnjaka, pšenica se seje posle žetve suncokreta. U ovom slučaju, jednu uljaricu, odnosno suncokret na istim površinama menja druga.

"Već znamo da će površine sa takvim plodoredom sigurno biti podložnije biljnim bolestim i brojnim štetočinama. U ovakvim slučajevima, treba odmah krenuti sa preventivnim tretmanima, prevashodno - fungicima, kako bi se verovatnoća zaraze useva smanjila", objašnjava našim čitaocima iskusni ratar naglašavajući da je ova godina bila izuzetno dobra za uljanu repicu, što se tiče prinosa ali je žetva bila teška i naporna jer je usled jakih vetrova u južnom Banatu, većina biljaka popadala što je značajno otežalo košenje.

Dodajmo i to da je cena ove uljarice u odnosu na prošlu godinu - prepolovljena.