Pšenice će biti, ali po kojoj ceni?

Sukob u Ukrajini je izbacio dva velika proizvođača pšenice sa svetskog tržišta. U sezoni 2020/21 Rusija je bila na prvom mesto kao izvoznik ove žitarice u iznosu od 20 odsto svetskog tržišta, dok je Ukrajina sa osam odsto zauzimala četvrto mesto posle Kanade i Australije.

Wall Street Journal je obavestio da je izbacivanje ova dva snabdevača pšenice najviše pogodilo najugroženije zemlje koje su u nemogućnosti da nabave pšenicu iz ovih zemalja i prve počele tražiti alternativne izvore snabdevanja, čak i na tržištima koja su imala daleko više cene robe i skuplji transport. To je bio prvi znak da je tržište pšenicom zahvaćeno turbulencijama i nestašicom.

Kolumnisti Džesi Njuman i Patrik Tomas pišu da vlade od Indije do Irske preduzimaju korake kako bi popunile prazninu izbacivanjem žitorodnog regiona iz proizvodnje i lanca nabavke. Količina o kojoj je reč bi mogla ukupno iznositi desetine miliona tona žitarica. Poljoprivrednim proizvođačima se plaća da poseju više useva. Takođe, ostvaruju se i napori da se poboljša transport, angažuju vagoni i dodatni kontejneri za distribuciju pšenice.

Potraga za pšenicom

Ipak će poljoprivrednicima ostatka sveta biti teško da nadoknade nedostatak, s obzirom na to da Rusija i Ukrajina zajedno čine više od četvrtine globalnog izvoza pšenice. Ministarstvo poljoprivrede SAD USDA je smanjilo očekivanja za svetsku trgovinu pšenicom u tekućoj sezoni za više od šest miliona tona ili tri odsto.

Nastavak sukoba i sankcija samo je dodatni pritisak na rast cena koje će ostati visoke i tokom leta što će ugroziti sigurnost hrane na području Bliskog Istoka i Severne Afrike. Očekuje se da će cene pšenice da se dodatno povećaju za 22 odsto.

Prema projekciji USDA poljoprivrednici su ove sezone požnjeli pšenicu sa skoro 550 miliona hektara, što je čini najrasprostranjenijom kulturom na svetu. Kju Dongju, generalni direktor UN FAO-a je istakao da je pšenica osnovna hrana za više od 35 odsto svetske populacije, a potrošači u siromašnim zemljama su počeli da koriste veće količine brašna od manioke ili kukuruza.

"Nije pitanje da će svet ostati bez žitarica, pitanje je koliko će visoka cena biti koju će ljudi morati platiti za to", rekao je Džozep Glauber, bivši glavni ekonomista USDA i viši istraživač u International Research Group.

Očekuje se da će pad izvoza iz Rusije i Ukrajine biti veći od 60 odsto. Prema podacima FAO-a skoro 50 država direktno zavisi od izvoza iz ove dve zemlje sa više od 30 odsto potrebnog uvoza. U toj grupi prednjače Egipat, Turska, Bangladeš i Iran koji su do sada najmnje uvozili 60 odsto pšenice sa ovog tržišta. Najveći gubitnik je Rusija jer je bila snabdevač velikog broja zemalja. Zatvaranjem crnomorskih luka Ukrajina je skoro izbačena iz igre. Pošiljke pšenice iz južnoameričkih zemalja, uključujući Brazil i Argentinu, više su se nego udvostručile, a one iz Australije porasle su za skoro 75 odsto.

Da li je odgovor u povećanju proizvodnje?

Vlade mnogih zemalja rade na tome da nadoknade zalihe pšenice, stimulišu poljoprivrednike da više proizvedu. Irska je u martu pokrenula program od skoro 11 miliona dolara kako bi ohrabrila poljoprivrednike da uzgajaju više useva kao što su pšenica, ovas i ječam, nadajući se da će smanjiti zavisnost te zemlje od uvezenog žita.

Evropska Komisija usvojila je mere usmerene na jačanje globalne sigurnosti hrane. Dopuštena je obrada zemlje koja je u sistemu ugara. Bajdenova administracija je od Kongresa zatražila 500 miliona dolara u cilju povećanja proizvodnje.

Veliki broj uvoznika se okrenuo Indiji koja je drugi po veličini proizvođač pšenice u svetu. Zahvaljujući pogodnim vremenskim uslovima ove sezone u ovoj zemlji očekuju rekordne prinose. Problem su logistički izazovi koji ne mogu ispratiti tržište i kretanje robe. Istovremeno, neka područja sveta su pogođena sušom, kao sever Afrike i Južna Amerika. Povećanje proizvodnje u USA neće biti dovoljno da popuni nestašicu na tržištu.

Prema podacima Međunarodnog instituta za istraživanje prehrambene politike, 23 zemlje već imaju ograničenja izvoza, skoro 28 koje su nametnule ograničenja tokom vrhunca krize cena hrane 2008. godine. Sve ukazuje da nas očekuje burna godina i budućnost kada su cene hlebne žitarice u pitanju.