Pšenične rđe: Kako ih prepoznati i koje su mere zaštite?

Na našem podneblju na pšenici pojavljuju se tri rđe: stabljičina, lisna i žuta. U Srbiji se proteklih pet godina najveći procenat biljaka sa simptomima ove bolesti javlja u jesenjem periodu, što ukazuje da treba obratiti posebnu pažnju u proizvodnji pšenice do kraja vegetacije, jer se sa velikim infektivnim potencijalom ulazi u narednu godinu.

Stabljičina pšenična rđa javlja se retko i pred kraj vegetacije

Puccinia graminis je uzročnik stabljičine pšenične rđe ili crne, a to je jedna od najstarijih bolesti žitarica. Ona napada sve žitarice (pšenica, raž, ječam, zob i druge biljke iz porodice Poaceae). Treba napomenuti da su prosečni svetski gubici prinosa od ove bolesti samo 10 odsto, što daje do znanja da se retko javlja i da nije jako opasna.

Simptomi su pretežno vidljivi na stabljici zbog čega fitopatolozi često ovu bolest nazivaju stabljičina pšenična rđa. Naziv 'crna' potiče od boje teliosorusa koji se javljaju na domaćinu pred kraj vegetacije. Osim stabljike, simptomi su vidljivi i na rukavcima lista, plojci i klasovima. Bolest se retko javlja na zrnu u mlečnom zrenju.

Javlja se kasnije u odnosu na ostale jer su joj i optimalne temperature za infekciju nešto više, oko 30°C uz visoku vlažnost vazduha.

Lisna rđa je najznačajnija bolest kod strnih žitarica

Puccinia recondita je uzročnik lisne rđe pšenice koja se još se naziva i smeđa. Javlja se svake godine i u gotovo svim područjima uzgoja pa je samim tim i najznačajnija rđa strnih žitarica. Bolest podjednako napada i ozimu i jaru pšenicu, a s obzirom da su za njen razvoj potrebne nešto više temperature, jači napad se može očekivati kod genotipova koji imaju dužu vegetaciju.

Pojavile se bolesti na ječmu i pšenici: Ratari, kakvo je stanje useva?

Ovaj uzročnik napada prvenstveno list, ređe rukavac lista, retko stabljiku i to ispod klasa, a izuzetno retko puca. List može da se zarazi tokom čitave vegetacije i to dok je zelen. Kada su napadnute mlade biljke u jesen odmah nakon što izniknu, tada imaju slabije razvijen koren, slabije busaju i manje su otporne na niske temperature, a njihovi klasovi imaju manje zrna koji su lošeg kvaliteta.

Karakterističan simptom na licu i naličju listova je pojava nepravilno razbacanih smeđih tačkica veličina između 0,5 i dva milimetara koji izgledom podsećaju na jastučiće. Krajem vegetacije, kako list odumire njihova boja se menja u crnu, a jako zaraženo lišće se suši. Optimalne temperature za infekciju su oko 20°C uz visoku vlažnost vazduha.

Žuta rđa se javlja najranije u vegetaciji

Puccinia striformis je uzročnik žute ili crtičaste rđe, a zaražava sve strne žitarice dok najveće štete nanosi pšenici. Iako bolest napada prvenstveno listove, posebnu pažnju treba obratiti na zarazu klasova koja može uzrokovati gubitke prinosa veće od 20 odsto. Ovaj patogen se razvija pri niskim temperaturama tokom aprila i maja. 

Simptomi se najčešće uočavaju na plojci listova i plevama, a retko su zaraženi rukavci listova i vlasi. Tipičan simptom su žute pruge na plojci listova, a u povoljnim uslovima pruge mogu biti duge i do 10 cm. Simptomi se prvo uočavaju na donjim listovima s kojih se šire i na gornje.

Optimalni uslovi za zarazu su visoka vlaga u trajanju između četiri i šest sati i temperature od 10 do 15°C zbog kojih možemo zaključiti da se ova rđa javlja najranije.

Mere zaštite od rđa

Glavna mera suzbijanja rđa, pogotovo kod crne žitne je setva tolerantnih sorti. Važno je setvu obaviti dezinfikovanim semenom, jer se ova bolest preko njega može preneti. Takođe, treba suzbijati korove u usevima jer su oni domaćini rđama i mogu biti izvor zaraze.

Kada se bolest pojavi u jakom intenzitetu, moguća je primena fungicida koji za tu namenu imaju dozvolu. Neka sredstava koja se koriste za suzbijanje pepelnice i pegavosti lista deluju i na rđe pa se preporučuje da koristite njih jer imaju sinergijsko delovanje.

Stručnjaci preporučuju ratarima da češće obilaze parcele, a ako su simptomi prisutni na više od 10 odsto biljaka do faze prvog kolenca - tada bi trebalo sprovesti mere zaštite. Ukoliko taj prag nije dostignut, savetuje se praćenje kako bi se sprečilo dalje širenje simptoma koje ne treba dozvoliti iznad prvog lista drugog kolenca. Ako se utvrdi prisustvo simptoma rđe pšenice na prvom listu drugog kolenca, na više od 10 odsto biljaka, proizvođačima se savetuje da počnu sa obavljanjem fungicidnog tretmana.

Foto: Flickr licenca CC