Ratar Dejan pomoću jeftine metode proverava kvalitet zemljišta. Evo šta zakopava na jesen

Nakon što je završio Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu i postao inženjer poljoprivrede, Dejan Batalo iz Beške kod Inđije došao je na ideju da unapredi i intenzivira već postojeću poljoprivrednu proizvodnju na porodičnom imanju. Na površini od 100 hektara godinama gaji isključivo ratarske kulture, kukuruz i pšenicu. Uvođenje novog sortimenta, kao i primena fungicidnih tretmana u usevu pšenice, vremenom je dovela do povećanja prinosa, ali je intenzivna poljoprivreda ostavila određene negativne posledice na zemljište.

"Nakon što sam uradio prvu agrohemijsku analizu zemljišta, rezultat je pokazao da je procenat organske materije, tačnije humusa, u padu, što sam pripisao slučajnosti. Međutim, i narednom analizom zemljišta je uočeno da je sadržaj humusa opao za dodatnih 0,2 odsto, a sve zbog agresivne obrade i prekomerne primene mineralnih đubriva i pesticida", kaže on za Agroklub.

U tom trenutku je shvatio da njegova proizvodnja ne ide u dobrom smeru i odlučio da se više posveti nauci o zemljištu sa ciljem da podigne nivo organske materije u zemljištu.

"Kada počnemo da razumemo mikrobiologiju zemljišta, počinje prava poljoprivreda."

Ishrana zemljišta

U proteklih pet godina, biološku aktivnost je pospešio primenom mikrobioloških đubriva i setvom pokrovnih useva čija je uloga zaštita i poboljšanje strukture zemljišta, povećanje plodnosti, kao i pravilno iskorišćavanje hranljivih materija.

"Od pokrovnih useva trenutno gajim jari stočni grašak. Planiram da u setvenu strukturu uvedem heljdu i slačicu, zato što korenov sistem heljde luči određene organske kiseline koje rastvaraju teško rastvorljive oblike fosfora, dok slačica pomaže probijanju plužnog đona", pojašnjava naš sagovornik.

Vremenom je, kaže, razvio i tehničku dijagnostiku zemljišta i samih biljaka koju primenjuje pre izvođenja svake agrotehničke mere i na osnovu datih parametara donosi odluku o daljim koracima.

"Vođen iskustvom, spoznao sam da treba obavljati ishranu zemljišta, a ne ishranu biljaka, jer dobra ishrana zemljišta ima za posledicu dobro nahranjenu biljku."

Zanimljiva metoda analize

Pomoću efikasne, ali jeftine metode koju je primenio na svojim parcelama, uspeo je, ne samo da privuče pažnju mnogih, već i da dopre do većine poljoprivrednika i time pokaže značaj plodnosti zemljišta.

"Kako je pamuk čista celuloza, došao sam na ideju da u eksperimentalne svrhe upotrebim pamučni donji veš, to jest gaće, tretirane mikrobiološkim preparatom. Na jesen, prilikom osnovne obrade zemljišta, postavim ih na dubini od 20 centimetara, pokrijem zemljom i mesto obeležim štapom", objašnjava naš sagovornik i dodaje da ih otkopava nakon tri meseca.

Pokrovnim usevima povećajte prinos i bioraznolikost u zemljištu, evo kako

Ukoliko su, kaže on, gaće ostale nepromenjene, biološka aktivnost zemljišta je ravna nuli. Međutim, ako ostanu samo rubovi, zemljište je u sjajnom stanju. Što se pamuk brže razgradi, to je veća biološka aktivnost, kaže on.

"Prilikom primene ove metode, u prvo vreme nije bilo promena, međutim, sada je razlika drastična. Kao posledicu podizanja nivoa biološke aktivnosti sada manje koristim mineralna đubriva."

Prema rečima ovog poljoprivrednog proizvođača i inženjera poljoprivrede, mikrobiologija zemljišta nije savršena i mora se raditi na tome da se mikroorganizmima omogući pravilno funkcionisanje. Pored već pomenute metode, postoji još jedno jeftino sredstvo, kaže on, koje može definisati biološku aktivnost, a to je nos.

"Ako zemljište ima karakterističan šumski miris, to je dobar znak. Nažalost, zaboravili smo kako treba da miriše i izgleda dobro zemljište."

"Ko razume - ima stabilan prinos"

Kada je reč o primeni bioloških sredstava na njegovom gazdinstvu, Batalo ističe da se tretiraju najpre žetveni ostaci, zaoru se i na proleće se nakon adekvatne pripreme zemljišta obavi setva kukuruza.

"Posle setve, a pre nicanja odradi se drugi biološki tretman. Treći ide zajedno sa herbicidnim sredstvom, dok se dve nedelje pred metličenje primenjuje i četvrti tretman."

Efikasnost bioloških tretmana, prenosi naš sagovornik, ogleda se u tome što je prinos kukuruza prošle godine bio za 20% veći nego kod ostalih proizvođača, jer su biljke bolje podnosile stresne uslove. Biološka plodnost zemljišta daje stabilnost prinosa.

"Zemljište je sistem. Ko meri - zna. Ko razume - ima stabilan prinos", zaključuje on na kraju razgovora.

Pogledajte u video kako to Dejan objašnjava: