"Ozbiljno sam razmišljao da li da je sejem, s obzirom na to da je zemlja bila izuzetno suva", kaže ovaj iskusni ratar iz Padine
Kraj septembra i početak oktobra meseca je u znaku setve uljane repice. Međutim, nedostatak padavina koji je obeležio poslednje septembarske dane je mnoge proizvođače naterao na razmišljanje da li da je uopšte seju, a proverili smo kako ovaj posao odmiče u Južnom Banatu.
"Ozbiljno sam razmišljao da li da je sejem, s obzirom na to da je zemlja bila izuzetno suva. Hvala Bogu, pala je kiša i sada može da se radi", kaže za Agroklub iskusni ratar Miroslav Petrovič iz Padine nedaleko od Pančeva, dodajući da se dobar deo njegovih kolega vodio sličnom filozofijom.
Da bi ratari uopšte i razmišljali o setvi uljane repice, bez rizika od rasipanja ionako skupog repromaterijala, bilo je neophodno da u proseku padne više od 5 l/m² što se u prvoj nedelji oktobra desilo. Na teritoriji opštine Kovačica je palo u proseku 40 l/m² kiše.
"Odlučio sam se da ove godine malo povećam površine pod ovom uljaricom, te ću repicom zasejati oko 17 hektara. Prošle godine je to bilo nešto manje, oko 14 hektara."
Od približno 17 ha na koje seje ovu kulturu, na 14 ha setva je završena. Taj deo posla je obavljen u optimalnom vremenskom periodu što je, prema savetima stručnjaka, polovina septembra, eventualno kraj istog. Prema iskustvu našeg sagovornika, nakon toga, odnosno kako setva odmiče u oktobar, sve je veći rizik da se mlade biljke neće dobro ukoreniti. Takođe, preti im i opasnost od izmrzavanja, jer su manje i osetljivije na nepovoljne vremenske uslove i prizemne mrazeve.
"Za produktivan rast i razvoj uljane repice potrebno je uspostaviti sistem mera koji uključuje pravilnu smenu useva u plodoredu, najčešće sa strnim žitima kao predusevom, osnovnu obradu (dubina od 20 do 30 cm) i sertifikovano seme", kaže diplomirani inženjer poljoprivrede Ivana Vasilijić iz PSS Zrenjanin.
Ističe da je ishrana biljaka takođe jako važna, te je potrebno obaviti đubrenje azotom u više faza.
Nakon prihrane, sledi suzbijanje korova, štetočina i bolesti. Merama integralne zaštite biljkama se obezbeđuje pravilan razvoj, što je osnova za ublažavanje dejstva klimatskih promena i postizanje visokih i stabilnih prinosa. Uspešno se može gajiti na različitim tipovima zemljišta uz primenu kvalitetne agrotehnike. Osetljiva je na plitko obrađeno zemljište jer ima vretenast, nerazgranat koren koji duboko prodire u tlo, te treba voditi računa i o tome kada su pitanju optimalni agrotehnički uslovi.
Prema podacima Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, prošle sezone ulјana repica bila je posejana u Srbiji na više od 48.000 hektara, što je za trećinu više u odnosu na godinu pre, a ostvarena je proizvodnja od oko 145.000 tona. Seme ove ulajrice sadrži između 40 i 48 odsto ulјa i između 18 i 23 odsto proteina. Osim za proizvodnju kvalitetnog jestivog ulјa, koristi se i za ishranu domaćih životinja, u prerađivačkoj industriji i proizvodnji biogoriva. Ulјe ove bilјke čini više od 70 odsto sirovinske baze za biodizel u Evropi.
Prošlogodišnjim rodom uljane repice Petrovič je bio izuzetno zadovoljan, a prinos je u proseku bio oko 4 t/ha. Kaže da nije imao nikakvih problema sa štetočinama niti sa biljnim bolestima, što je uticalo na visok kvalitet roda. Dobrom kvalitetu su takođe doprineli i saveti stručnjaka PSS Tamiš iz Pančeva sa kojima uspešno sarađuje već nekoliko godina.
"Ako je kvalitet otkosa dobar, naravno da je otkupna cena niska. Prošle godine su lokalni otkupljivači nudili nekih 57 do 58 din/kg, što je malo", ističe naš sagovornik koji se poljoprivredom bavi već 30 godina, a uzgaja i pšenicu i kukuruz.
Suncokret nije sejao sedam godina zbog neisplativosti i lošeg kvaliteta semenki poslednjih godina.
Tagovi
Autorka
