• Cene ratarskih kultura
  • 29.10.2021. 16:00

Ratarstvo: Stabilizacija inflacije odlučiće o prodaji roda i setvi

Ja preporučujem da poljoprivrednici naprave dobru računicu i vide koliko im novca treba za zasnivanje proizvodnje u jesenjoj setvi. Kada naprave tu matematiku, prodaju iz magacina robe koliko im je potrebno i isfinansiraju tu skupu proizvodnju, savetuje agrarni analitičar Žarko Galetin.

Foto: Bigstock/artursfoto
  • 1.576
  • 161
  • 0

Skok cena inputa, pre svega mineralnih đubriva, energenata, goriva, semenske robe, zaštitnih sredstava sa jedne strane, a sa druge skok cena primarnih poljoprivrednih proizvoda, žitarica i uljarica. Da li iskoristiti momenat i prodati rod sada ili skladištiti i čekati da te cene, možda, odu još više na gore?

"Ja preporučujem da poljoprivrednici naprave dobru računicu i vide koliko im novca treba za zasnivanje proizvodnje u jesenjoj setvi. Kada naprave tu matematiku, prodaju iz magacina robe koliko im je potrebno i isfinansiraju tu skupu proizvodnju", savetuje agrarni analitičar Žarko Galetin.

"Cene jedna drugu prestižu"

Rast vrednosti primarnih proizvoda i troškova ulaganja posledica su inflacije koja u prvom kratkom roku donosi benefite zbog visokih cena, međutim, vrlo brzo, ti benefiti i koristi bivaju poništeni.

"Mi smo svedoci upravo jednog takvog scenarija da imamo istorijski najveće vrednosti primarnih proizvoda i skok inputa. Zato treba pratiti šta se dešava na tržištu i videti da li će se faktori koji pokreću inflaciju stabilizovati u toku jeseni i zime, te u skladu sa tim donositi odluku o prodaji sledećih količina."

Žitarice obaraju rekorde: Tona pšenice sve bliže ceni od 300 evra

Trenutna inflacija je, ističe, na globalnom nivou, te su prognoze nezahvalne, jer ne utiču samo ekonomski razlozi, već i inflatorno očekivanje.

"To podrazumeva da vlasnici roba u svoju kalkulaciju ugrađuju potencijalni budući rast cena, cene počinju trku i jedna drugu prestižu i to može da dovede do inflatorne spirale što se, nadam se, neće desiti. Teško je reći dokle taj skok može da ide u narednom periodu", navodi Galetin.

Psihološki uticaj pandemije

Od polovine oktobra, ukazuje, taj talas zahvatio je Srbiju i razlikuje se značajno od onoga što smo imali 90-ih godina. To je globalnog karaktera i preliva se između zemalja koje su zahvaćene.

"Sve je nastalo kao posledica novca koji je upumpan u tražnju, upumpan u potrošnju sa ciljem da se, usled ove pandemijske krize, pomogne na neki način tražnji i podigne njena kupovna moć kako bi se sprečilo obustavljanje proizvodnje. Mi sada plaćamo ceh takvoj pojavi."

Dodaje i da se prognoze s početka pandemije po pitanju poskupljenja hrane sada i ostvaruju.

"Cene žitarica i uljarica nisu u tolikoj meri u osnovi imale bilansne razloge. Imamo relativno stabilne bilanse na nivou svetske proizvodnje i potrošnje, dok cene idu gore. Psihološki momenat koji je prouzrokovala pandemija je imao uticaj, a posledica je da je cena hrane najveća od 2011. godine", navodi naš sagovornik.

Minimum agrotehnike treba bar primeniti

Iako se stabilizovanje ne može predvideti, Galetin podseća da trenutno stanje na tržištu ne može da ide u nedogled. Potražnja će, ukazuje, u jednom momentu stati.

"Država ima svoje mehanizme i može da reaguje putem robnih rezervi na tržištu roba, dok Narodna banka kontroliše količinu novca."

Za ovogodišnju setvu pšenice, rod 2022. naplatiti 25 dinara po kilogramu?

A činjenicom da neki manji poljoprivrednici smanjuju površinu pod pšenicom, među kojima se mnogi odlučuju da ne bace đubrivo jer je trenutno među najskupljim inputima, nije iznenađen.

"Pšenica uvek prva plati ceh tim poskupljenjima, jer je prvi najveći rashod, prva se seje i prva je gde treba potrošiti novac, pa proizvođači gledaju da uštede, ali to nije dobro. To odavno prati srpsku poljoprivredu, posebno kada ima ovakvih poskupljenja. Trebalo bi da primene bar minimum agrotehnike da bismo naredne godine imali najmanje pet, pet i po tona po hektaru", navodi Galetin.


Tagovi

Poskupljenje Žitarice Hrana Inflacija Žarko Galetin Cene đubriva Setva pšenice


Autorka

Andrijana Glišić

Više [+]

Strast prema saznavanju odvela ju je u novinarstvo, ljubav prema novim tehnologijama u digitalne medije, a u agrarne nauke ušla je sasvim spontano. Smatra da je poljoprivreda u korenima svakog čoveka na planeti.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojen oglas

KLUB

Zimi divlje ptice teže pronalaze hranu. U tome im mi možemo lako pomoći postavljanjem hranilica za ptice. Za ovu svrhu se od hrane mogu koristiti razne žitarice, ali je najbolji izbor sirovi i neslani suncokret. Pored toga se mogu ostavljat... Više [+]