Regenerativna poljoprivreda u dosluhu sa prirodom 

Direktna setva bez obrade zemljišta, odnosno no till koncept, zahteva period tranzicije od pet godina. Sa oranja se postepeno prelazi na strip still, odnosno minimalnu obradu, i sejanje kukuruza, a potom se seju ječam i suncokret. Ovo je primer Branimira Popova, koji je u pet godina imao ovkav plodored: kukuruz - ječam - suncokret - ječam - kukuruz iz preduseva raži, o čemu možete saznati više ovde. 

Kako kaže, regenerativna poljoprivreda je u dosluhu sa prirodom, a od pete godine očekuje mnogo: "Očekuje se popravak biologije zemljišta i dostupnost mikro i makro elemanata. Trenutno imamo ravnomernu distribuciju azota, fosfora i kalijuma, koji su idealno obezbeđeni, a na osnovu analize lista ćemo dodati folijarno đubrivo".

Hibrid FAO 250 za no till koncept

Кompanija u koju Popov ima najviše iskustva je Dekalb, za koju kaže da može da odgovori ovim zahtevima, odnosno vrhunskim rezultatima u ovakvom sistemu proizvodnje. Hibrid rane grupe, FAO 250 daje pun efekat, a sama geometrija korenovog sistema omogućuje brže prilagođavanje sa združenim usevom.

"Ovo nam je prvo skustvo sa hibridom 3623. Odabrali smo ga, jer smo izašli iz sušne sezone, a moguće da će i ova biti takva, pa je potrebna obazrivost. Želimo da sa različitiom kontrolom gustine u setvi i u žetvi, vidimo mogućnosti i performanse, kada sejemo krajem aprila i početkom maja. Nemamo sisteme za navodnjavanje, a nalazimo se na zemljištu koje je degradirani černozem, imamo i problema sa vlagom, ali od cover cropa očekujemo akumulaciju vlage", otkriva Popov.

Šta no till donosi?

Dodaje da mali poljoprivrednici, koji imaju mašine, mogu da razmišljaju da li da uđu u ovaj koncept proizvodnje ili ne, ali da je velikim kompanijama, koje imaju problem sa produktivnošću, on zanimljiv, pogotovo ako imaju sistem za navodnjavanje. "Jefitiniji je, a omogućava veću produktivnost. Sve što imamo od obrade je setva, valjanje useva, neko prskanje i žetva. Drugi efekat je vlaga - koliko će je zemljište sačuvati i uštedeti u julu i avgustu, kada budu najveće suše, a treći unos organske materije i povećanje humusa", objašnjava Popov.

Detalji u prilogu:

Dodajte agroklub.rs u omiljeni Google izvor