Robin Hud ili Olimpijci - metode određivanja pravilne količine mineralnih đubriva

Zbog vremenskih uslova već su neki krenuli sa prihranom ozimih useva. Blaga zima bez snega, omogućava poljoprivrednicima ulazak u parcelu. Mnogi od njih znaju kako pravovremena prihrana ima veliki uticaj na prinose. S druge strane, koliko se dobro poznaje primena inputa na pravom mestu? Zbog varijacija, uglavnom zbog zemljišnih faktora i tehnologije upravljanja, na proizvodnim površinama posledično se javljaju varijabilnosti u rastu i razvoju useva. U krajnjem slučaju, to dovodi do nejednakog prinosa unutar proizvodne površine.

Naravno, svakom poljoprivredniku cilj je da postigne što veće prinose uz minimalne troškove. Pre svega, zbog visokih cena đubriva i sredstava za zaštitu bilja.

Ključ je u preciznoj primeni

Na terenu se koriste razne metode za određivanje pravilne količine mineralnih đubriva za pojedinu biljku. Iako su cene đubriva, unazad desetak godina, značajno porasle, poljoprivrednici koriste jednake prakse primene inputa kao i pre desetak godina.

Razvojem novih tehnologija ulaganje se može staviti u potpunu kontrolu. Kad se pravilno kontrolišu količine planiranih odnosno datih mineralnih đubriva, dolazi do značajnih ušteda. Na kraju to se odnosi na pozitivnije poslovanje. 

Ključ je u preciznoj primeni. Precizna primena zasniva se na sakupljenim podacima iz ranijih proizvodnih godina ili tokom proizvodne godine u vegetaciji. Danas postoje različiti uređaji za sakupljanje podataka sa terena. Neki od modernih uređaja odnosno alata su bespilotne letelice (najčešće NDVI, RGB), satelitski snimci, skeneri tla, uređaji za laboratorijsku analizu zemljišta, mobilne vremenske stanice, senzori za praćenje potrošnje goriva, otpora tla, uređaji za ispitivanje strukture tla, uređaji za N-metodu i dr.

Navedeni uređaji i alati neisplativi su za manja gazdinstva. Prema podacima o pametnoj poljoprivredi sa Vageningen Univerziteta, u Holandiji, navodi se isplativost korišćenja tehnika precizne poljoprivrede; isplativost zavisi od profitabilnosti uzgajanih useva i/ili o veličini proizvodnih površina. Precizno sakupljanje podataka modernim uređajima isplati se na imanjima koja imaju minimalno pet hektara voćnjaka/povrća/vinograda dok kod uljarica i industrijskog bilja to iznosi 50 hektara, a kod žitarica 90 - 100 hektara.

Manja gazdinstva mogu da traže uslugu precizne analize imanja pa tako nisu prisiljeni na nabavku opreme. Pored navedenog, poljoprivrednici mogu i bez modernih uređaja i alata da sakupljaju precizne podatke. Naravno, to iziskuje mnogo više vremena i rada. Neke od metoda su kontrola zbijenosti tla (za to može da posluži obični metalni šiljak), provera strukture i vizuelna procena humusa tla zabadanjem u zemlju, višekratna šetnja kroz useve u vegetaciji i beleženje varijacija, evidentiranje varijacija u prinosu kod kombinovanja i dr. Precizni podaci dobiju se samo ako poljoprivrednici koriste jednake metode sakupljanja podataka za određene površine u više navrata.

Robin Hud metoda

Razvojem tehnika preciznog prikupljanja podataka razvila se precizna primena mineralnih đubriva. Danas se u praksi najčešće koristi precizna prihrana kod žitarica, uljarica i kod nekih biljaka iz grupe industrijskog bilja.

Robin Hud metodom krade se od bogatijeg dela površine i daje se onom delu gde je tlo/usev oskudniji.

Šta se zapravo radi? Jednostavno, poljoprivrednici koriste metodu Robin Hud. Metoda je dobila ime po legendarnom junaku iz srednjevekovnih britanskih priča. Krajem 19. veka, Robin Hud postaje simbol socijalne pravde. Iako ne postoje tačni podaci o stvarnosti lika, on postaje poznat širom sveta. Junak iz Šervudske šume, blizu Notingema, lopov je koji je uzimao od bogatih i plen delio sa siromašnima. 

Upravo to se radi u polju. Kao i kod ljudi, na proizvodnim površinama značajne su varijacije. Ima bogatijih delova i onih siromašnih prema analizi potencijalnog prinosa. Modernim tehnikama sakupljanja podataka dobijaju se karte varijabilnih potencijalnih prinosa. Karte se koriste za primenu đubriva na površini. Tzv. mašinama (var. rasipači đubriva) raspodeljuju se hraniva varijabilno po površini. Na primer, tamo gde je više azota (N) primenjena količina smanjuje se i dodaje se tamo gde je manjak. Isto važi i za ostale elemente. Svrha ove metode je da se postignu jednaki prinosi po čitavoj proizvodnoj površini. 

Jednostavno rečeno, Robin Hud metodom se krade od bogatijeg dela površine i daje se onom delu gde je tlo/usev oskudniji.   

Metoda Olimpijaca   

U svakoj grupi kod ljudi ističu se pojedinci koji su talentovani u nekom području. Na primer, kada je u školi neko talentovan za matematiku, sa njim se radi više jer se veruje da će postići još bolje rezultate. Ista stvar je u sportu. Talentovani pojedinci odlaze na olimpijske igre. Što je san gotovo svakog profesionalnog sportiste. Iza samog pristupa nekom takmičenju, stoje sati i sati rada. Sa druge strane, kad neko nije talentovan za nešto, nije potrebno forsirati jer ionako neće postići očekivane rezultate.  

Prema Alanu Pisu, motivacionom piscu i govorniku iz Kanade, samo 5% ljudi je spremno da ide do krajnje granice kako bi postigli iznad očekivanih rezultata. To su olimpijci bez obzira u kom području rada se nalaze. To mogu biti poljoprivrednici, novinari, ribari, pravnici, preduzetnici, sportisti, matematičari itd. Već se dobila neka slika.

Metodom Olimpijaca precizno se dodaje više hraniva na onom području parcele koje ima veći potencijal rodnosti. Baš kao što se, na primer, u školi sa onim ko je talentovan za matematiku, više radi. 

Takođe i na polju se nalaze delovi koji su olimpijci. Ovom metodom se jednostavno radi više sa delovima parcele koji obećavaju veće prinose. Naravno, kako bi odredili olimpijska mesta na proizvodnoj površni potrebno je sprovesti neke od gore navedenih metoda precizne tehnike sakupljanja podataka. Kad bi se posmatrale karte prinosa kod nekih biljaka, prinosi unutar parcele variraju zapanjujuće. Na primer, kod šećerne repe prinosi variraju od 0.2 tone/hektaru do 243,3 tona/hektaru. To je izračunato prema svakom metru kvadratnom površine ostvarene rodnosti useva. Naravno, trenutno nije moguće postići ovako visok prinos po čitavoj površni. Ovde se radi o potencijalnoj rodnosti pojedinog dela unutar proizvodne parcele.

Zaključno, metodom Olimpijaca precizno se dodaje više hraniva na onom području parcele koje ima veći potencijal rodnosti. U isto vreme, količina inputa se smanjuje na delovima koji nemaju kapacitet visokih prinosa.

Koja metoda je bolja?

U razvijenim zemljama Robin Hud je najzastupljeniji. Pristup Olimpijaca je u povoju. Dosadašnja istraživanja u Holandiji, Belgiji, Nemačkoj i Danskoj pokazuju da se prinosi povećaju kad se primenjuje metoda Olimpijaca, a u isto vreme štedi se na proizvodnim inputima. Ono što poskupljuje primenu Olimpijaca je nabavka specijalizovanih kalibratora i upravljačkih programa. 

Isto kao i kod ljudi, tako i u polju, potrebno je više raditi sa talentovanim za neko usko područje. Proizvodni faktori unutar polja bitno se razlikuju. Stoga, kako bi se proizvodnja pospešila, ekonomski i sa aspekta prirode, potrebno je uzeti u obzir varijacije unutar svake parcele i useva.