Rod soje ne obećava - suša je uzela svoje

Zbog visokih temperatura i dugotrajne suše žetva soje dospela je ranije. Prve procene ratara potvrđuju da će rod biti znatno umanjen u odnosu na prethodne godine.

Tokom proleća, kada su ratari poštujući sve agrotehničke mere i uz velika ulaganja sejali soju, nisu ni slutili da će žetvu započeti krajem avgusta, uglavnom zabrinuti i prilično razočarani. Zbog visokih dnevnih temperatura i nedostatka vlage u zemljištu soja je dospela ranije, a posledice velike suše i vrućina vide se na gotovo svakoj parceli.

Treba napomenuti da se na području Vojvodine za razliku od voća i povrća najmanje navodnjavaju ratarske kulture, pa ratari najčešće nisu u prilici da poprave situaciju kada su u pitanji ovako ekstremni vremenski uslovi.

Žetva zvanično nije počela, ali je nekoliko ratara na pojedinim parcelama gde je usev izgoreo od sunca proteklih dana krenulo u žetvu, a u pitanju su rane sorte soje koje su rano zasejane. Iako su u pitanju manje površine predviđanja tih proizvođača su se obistinila. Ono što je do sada urađeno, odnosno količina soje u prikolici ukazuje da će rod biti znatno umanjen u odnosu na ranije godine.

Kiša je stigla prekasno

Da je suša uzela danak u usevu soje potvrdio nam je mladi poljoprivredni proizvođač iz Čuruga Cvijo Zec. On kaže da je pre nekoliko dana kombajnirao soju koja je bila potpuno zrela, a u pitanju je rana sorta. Ako se zna da kiše nije bilo danima prinos je očekivan ali ni malo dobar.

"U odnosu na prošlu godinu prinos je više nego prepolovljen, tona po hektaru. Osim toga kvalitet zrna je veoma loš. Na parcelama gde su zasejane kasnije sorte može se primetiti da ima mahuna, ali su one često prazne", rekao nam je ovaj poljoprivredni proizvođač napominjujući da je prošao dug period bez padavina. Na području Čuruga gde se nalaze njegove parcele, krajem maja palo je oko 25 litara kiše, a najvažniji period za razvoj i rast soje bio je potpuno sušan, sa visokim temperaturama.

"Slab rod soje neće biti dovoljan da pokrije troškove proizvodnje i arende, a kako stvari stoje i rod kukuruza će biti slabiji", kaže Zec i dodaje da kiša koja je ovih dana padala neće pomoći ovim usevima, ali je bar dobro došla da se obavi dugo čekano oranje.

Da li će biti dovoljno semenske robe?

Ovih dana za žetvu se priprema i ratar iz Bačke Palanke Miroslav Ivić koji ima 50 hektara soje i oko 20 hektara kukuruza. Potpuno je svestan situacije na gotovo svim parcelama, pa se ne nada dobrim prinosima. Male zalihe zimske vlage, sušno proleće, tropske temperature tokom leta i nedostatak kiše kada je bila najpotrebnija dovele su do toga, kako kaže Ivić, da ćemo imati od 300 ili 500 kilograma do jedne tone po hektaru.

"Na području Bačke Palanke tokom proteklih nekoliko dana palo je od 40 do 45 litra kiše i to bi možda moglo malo da pomogne kasnijim sortama koje su posejane na kvalitetnijem zemljištu i koje su još zelene. Inače kvalitet zrna je lošiji, jer kako kažu stari ljudi 'muka rađa muku,' a u ovakvim vremenskim uslovima i nije moglo biti bolje" kaže Ivić i dodaje da strahuje kakav će nakon ove suše biti kvalitet semenske robe, da li će je biti dovoljno i kolika će biti cena.

Ove godine na soji nema zarade

Sličnu priču ispričao nam je i poljoprivrednik iz Mladenova Zoran Milišić koji se priprema da odmah nakon ovog kišnog perioda kombajnom uđe u parcele obzirom da je soja spremna za žetvu.

"Visoke temperature i dugi vremenski period bez padavina gotovo su uništili sav trud i ulaganja ratara" kaže ovaj poljoprivrednik i dodaje da bi bio prezadovoljan ukoliko bi na jednom jutru imao jednu tonu soje ili četiri tone kukuruza.

"Jedno su želje i očekivanja ali pravo stanje saznaćemo za nekoliko dana kada vaga pokaže pravi rezultat, ali moram napomenuti da ove godine zarade nema jer sa ovim prinosom i uloženim sredstvima ja ću biti na nuli. Nisam siguran da li se može sa prodajom sačekati do zime kad obično cena bude nešto veća" kaže Milišić i dodaje da sada već zna da će i setva pšenice koja nas očekuje na jesen biti veoma skupa.