Rokovi setve uljane repice se pomeraju na kraj septembra?

"Optimalni rokovi iz literature su pregaženi klimatskim promenama, to je svima očigledno. Dakle, ne treba čitati rokove, nego iskljuviti zašto su se preporučivali kao takvi", komentariše prof.dr Bojan Stipešević sa Fakulteta agrobiotehničkih znanosti Osijek (Hrvatska) datum setve uljane repice, a koja se preporučaju krajem avgusta i početkom septembra.

Zemlja je suva, temperature i dalje letnje, a promena vremena nije na vidiku ni narednih 10 dana. 

Pomeriti rokove na kraj septembra

Stipešević kaže kako je za uljanu repicu bitno da proklija i razvije rozetu pre zime, barem šest do osam parova pravih listova, kako bi bila spremna za hladno razdoblje. Dakle, u toj fazi mora biti pre temperaturnog praga od 5°C. 

"Rokovi se mogu pomeriti prema kraju septembra ukoliko je temperatura visoka, a jeste", savetuje ovaj stručnjak. 

Ističe kako je za optimalan predzimski razvoj ozime uljane repice potrebno voditi računa o nekoliko faktora. Gustoća treba da bude od 30 do 40 biljaka/m2 kod hibrida i od 40 do 60 biljaka/m2 kod sorti. Pojedinačne vitalne biljke moraju imati osam do 10 razvijenih listova kao i snažno razvijen korenov sistem biljke, veći od 8 mm prečnika vrata korena, dok bi dužina korena trebala da bude veća od 20 cm. Podseća da bi uljana repica trebala da pređe u stadijum razvoja rozete tokom zime i ne prelaziti dužinu izdanaka od dva centimetra.

Vlaga u zemlji

Kao i bilo kojoj kupusnjači, i uljanoj repici treba dosta vlage za pokretanje klijanja, a što se može osigurati u normalnim uslovima konzervacijskom obradom tla nakon pretkulture, odnosno ostavljanjem malča i žetvenih ostataka na površini, i/ili plitkom obradom, prašenje strnjaka i sl.. 

"Dakle, lopatu u ruke i par proba da se utvrdi da li ima vode u zoni klijanja, a to je do 10 cm dubine tla. Ako je suvo kao ove godine, onda bolje pratiti prognozu i probati sejati dan-dva pre kiše, te svakako ići na dublju setvu do tri, četiri centimetra, čak i do pet centimetara", kaže Stipešević upozorivši na moguću zamku. 

Naime, ako padne kiše toliko da seme krene, a posle nema vode, opet nastaje problem za koji nema rešenja.  

"Bolje je i kasniti sa rokom setve i dočekati kišu, za klijanje, nicanje i početni rast nego ići "po kalendaru" i seme posejati prerano, jer onda može biti problem da korovi iznad semena krenu na vlagu od rose i zakorove zasejanu površinu pre nego što repica krene da niče", zaključuje Stipešević.