Savino Selo: I poljoprivreda može da bude pravi izbor

Veliki broj mladih ljudi odlazi iz sela u gradove ili čak i druge države, da tamo grade svoje život. Pri tom, najčešće rade u fabrikama ili na nekim drugim, uglavnom teškim poslovima. Ipak, ohrabruje činjenica da je isto tako i veliki broj onih koji biraju da ostanu na svom porodičnom gazdinstvu i da obrađuju zemlju.

Jedan ovakav primer dolazi iz Savinog Sela. Miloš Martić (34) ostao je da živi i radi na selu, gde je i rođen i odrastao. Pohvalno je da ovo nije usamljen slučaj u ovom selu jer ima još dosta mladih koji su odlučili da se bave poljoprivredom i svoju budućnost vide upravo na selu.

Ratarstvo kao pravi izbor

Miloš se sa suprugom posvetio ratarstvu. Njegovi roditelji takođe su se bavili ratarskom proizvodnjom i Miloš je uz porodičnu kuću, izgradio i svoj dom. U njegovom domaćinstvu nema stoke niti živine, a savremena poljoprivredna mehanizacija i pun čardak kukuruza, ukazuju da se domaćini ozbiljno bave poljoprivredom, piše Dnevnik.

"Odmah posle završene srednje ekonomske škole, počeo sam da se bavim poljoprivredom, nisam imao ambicija da studiram, da se zaposlim ovde ili da odem u inostranstvo", kaže Martić. "Pošto je to bila moja odluka, počeo sam da uzimam državnu zemlju u arendu i sada, uz svojih 20 jutara, obrađujem stotinu hektara državnih njiva na kojima sejem kukuruz i soju. To su velike površine i pošto zavisim od vremenskih prilika, useve osiguravam za slučaj nepogode", objašnjava ovaj poljoprivrednik.

U iščekivanju IPARD- a

Zahvaljujući subvencijama Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, Martić je kupio neophodnu opremu, poput prskalica, špartača i rasipač veštačkog đubriva. 

"Moj zahtev za subvencije za kupovinu traktora nije prošao na konkursu, ali nadam se da ću biti bolje sreće prilikom konkursa IPARD- a , koji iščekujem. Potreban mi je veći traktor i zato ću ponovo konkurisati i nadam se da ću uspeti jer država obezbeđuje posebne podsticaje kojima stimuliše poljoprivrednike mlađe od 40 godina", rekao je Martić.

Ne kaje se zbog svog izbora da ostane na selu

Ranije je, kako kaže, sejao i pšenicu, ali to više ne radi jer nije donosila odgovarajuću zaradu.

"Smatram da sam se dobro snašao u ratarstvu, premda treba reći da je sada potrebno daleko više raditi da bi se zaradilo nego što je to bilo kada su moji roditelji bili u mojim godinama. Nijednog trenutka se ne kajem što mi je poljoprivreda postala zanimanje, mada nije uvek lako, a kao i u svakom poslu, ima i dobrih i loših strana. Dobro je što se državna  zemlja sada izdaje na duži period, trenutno na tri godine. Ipak, bilo bi još bolje da se može zakupiti na pet i deset godina jer bi se tada bolje mogla planirati proizvodnja i još više ulagati u agrotehničke mere kojima se pozitivno utiče na održavanje kvaliteta zemlje, ali i njegovo povećanje. Dobro je i što se licitacije održavaju na vreme pa ne kasnim sa setvom", naglašava Martić.

U Savinom Selu, sva je zemlja prve klase

Ističe da je u Savinom Selu svo zemljište prve klase i nalazi se pored puta pa se traktorima do oranica brzo stigne. Po njegovim rečima, cena zakupa državnih njiva, povoljnija je nego kada se zemlja u arendu uzima od privatnika.

"Zakup hektara državnih njiva košta od 26.000 do 45.0000 dinara dok vlasnici privatnih, traže znatno viša novca, od 300 do 550 evra po jutru. Tu cenu plaćaju ratari iz susednog Despotova, koji rado uzimaju u zakup savinoselske njive znajući da su oranice plodne", zaključuje Martić.