Setva kukuruza kokičara moguća je i u maju, prinos od šest do 10 t/ha

Kukuruz kokičar (Zea mays ssp. Everta) je jedna od najstarijih podvrsta kukuruza kojeg su uzgajali Indijanci u Severnoj, Srednjoj i Južnoj Americi. Uzgaja se isključivo za proizvodnju zrna za "kokanje", a kokice nastaju tako što voda koja se nalazi u zrnu prelazi u vodenu paru tokom zagrevanja, a omotač zrna puca, te izbacuje endosperm u obliku bele, šupljikave mase. Karakteristika kod dobrih kokičara je da se zapremina povećava i 30 do 40 puta.

Uslovi uspevanja

Optimalna temperatura za klijanje, nicanje i porast mlade biljčice je 10 - 12^oC, za porast stabla 22 - 23^oC, za cvetanje 24 - 25^oC i nalivanje zrna u stadijumu tehnološke zrelosti 23 - 24^oC.

Temperature ispod 10^oC zaustavljaju razvoj biljke, a temperature iznad 22^oC (zemljište) i 30^oC (vazduh) su štetne. Naročito su štetne visoke temperature u periodu cvetanja i oplodnje.

Mlade biljčice na temperaturi  -2 do -3^oC bivaju oštećene, dok ih temperature od -4^oC ubija.

Kukuruz kokičar ima velike zahteve prema vlazi (u aprilu 50 mm, maju 75 mm, junu 90 mm, julu 100 mm, avgustu 95 mm i septembru 80 mm, što ukupno čini 490 mm padavina). U rejonima sa sumom vodenih taloga ispod 150 mm nije moguća proizvodnja ove biljke bez navodnjavanja. Najveća potreba u vlazi je u fenofazi cvetanja i oplodnje, a posle opada. Smatra se da polovinu ukupno potrebnih količina vode treba obezbediti upravo u cvetanju.

Ova biljka, generalno dobro reaguje na plodna, duboka zemljišta, neutralne reakcije (PH 6,5 – 7,5), ali ne i na izrazito kiselim, odnosno alkalnim i močvarnim terenima.

Hibridi: ZP 611 k, NS 620 k (srednje kasni FAO 600 - 130 dana vegetacije, 60.000 biljaka/ha, sa potencijalom iznad 7 t/ha zrna), zatim noviji hibrid ZP 6119k, srednje kasni sa dužinom vegetacije od oko 130 dana. Prvi hibridi kokičara u našoj zemlji su priznati 1983. godine - ZPTC 610k i ZPSC 641k. Zrno može biti u tipu "biserca" i u tipu "pirinčara", žute, bele, crvene, plave i drugih boja.

Inostrani hibridi (hibridi strane provinijence) sa vegetacijom 80 do 110 dana su: Carousel, Glass Gem, Heirloom popcorn, Robust yellow hulless hibrid, Snow puff i drugi.

Tehnologija proizvodnje

Dobri predusevi su sve vrste leguminoza, cvekla, blitva, šargarepa, strna žita. Primer dobrog plodoreda: kukuruz - soja - pšenica. Posle žetve graška, uljane repice, (15 - 20 jun) moguće je uspešno gajiti hibride kokičare za zrno iz grupe zrenja FAO 100 i 200.

Obrada zemljišta

Osnovna obrada (oranje) se izvodi odmah posle skidanja preduseva (10 - 15 cm), a drugo oranje septembra - oktobra (30 - 35 cm). U martu obaviti površinsku pripremu zemljišta. Za kukuruz kokičar u naknadnoj setvi (posle graška, uljane repice...), plitko izorati zemljište (15 - 20 cm) i istovremeno istog dana, da bi se smanjio gubitak vlage, pripremiti zemljište za setvu.

Đubrenje

Pod osnovnu obradu zemljišta treba uneti 30 - 40 t/ha dobrog stajnjaka i PK (0:18:20) đubriva u količini od 150 - 200 kg po hektaru. Pod površinsku pripremu uneti 200 - 300 kg/ha NPK 15:15:15, a putem dva prihranjivanja (od 3 - 5 do 7 - 9 listova kukuruza) po 100 kg azotnog đubriva (KAN).

Na degradiranoj smonici ogledno polje kukuruza sa prinosom do 11 tona

Setva

Izvodi se kada se zemljište, na dubini osam centimetara, zagreje na osam do 10^oC. To je obično 10. do 20. aprila ili sukcesivno (naizmenično), prema potrebi u maju mesecu, na rastojanju 70 x 22 - 25 cm, a pravac redova, po mogućnosti, da je sever - jug. Dubina setve je pet do šest centimetara, a količina semena 10 - 14 kg/ha.

Nega useva

Kada se ukažu redovi biljaka, preduzima se prvo kultiviranje, na 10 - 12 cm dubine. Nakon toga odmah usev treba okopati (tri do četiri lista kukuruza) i prorediti na definitivno rastojanje. Prilikom drugog kultivisanja (sedam do osam centimetara) potrebno je da se izvede prvo prihranjivanje, a drugo (sa trećim kultiviranjem na pet do šest centimetara dubine) kada biljke budu visine 60 cm. Ova biljka se retko okopava kada se koriste herbicidi, što je praksa u našim uslovima.

Navodnjavanje je "brazdama", "veštačkom" kišom je po potrebi u kritičnim fazama: u fazi porasta (sedam do osam listova), u fazi pojave prvih metlica, po svenjavanju svile (završenoj oplodnji) i u fazi rane mlečne zrelosti. Zalivna norma iznosi 40 - 60 dm³ po m². Između dva zalivanja treba da prođe 15 do 20 dana.

Berba

Hibridi kokičara, s obzirom da se naizmenično seju dospevaju u julu i avgustu ili kasnije zavisno od vremena setve i hibrida. Danas postoje hibridi ranog sazrevanja naročito strane provinijence (sa vegetacijom 80 do 110 dana), tako da i u zadnjoj dekadi juna pristižu klipovi za berbu. U svakom slučaju u jeku turističke sezone (jul, avgust) može se dobiti biljka za berbu i upotrebu ("kokanje").

Prinosi su šest do 10t/ha zrna, a postrno 3,5 do pet. Berba u klipu je pri prelasku fiziološke u tehnološku zrelost zrna, tj. pri udelu vlage 20 - 25 odsto u ranih i 30 odsto u kasnih hibrida. Vlaga u zrnu ne sme biti veća od 30 odsto - jer se zrno odmah drobi prilikom krunjenja. Zrno kokičara mora se pažljivo sušiti tako da proces sušenja ne utiče na potencijalnu zapreminu kokica i nastajanje pukotina u endospermu. Sušenje se treba obaviti relativno brzo, a u zavisnosti od vlage ono traje otprilike dva do četiri časa pri temperaturi od 35°C. Nakon sušenja zrno je potrebno ohladiti kako se ne bi pojavila kondenzacija te nakon toga pravilno uskladištiti.

Prilikom zagrevanja ("kokanja") zrna na 150 - 200ºC nastaju kokice.