Setva ozimog graška: Praksa koja se više isplati?

Setva ozimog stočnog graška u jesen postaje sve češća praksa među proizvođačima, a razlozi leže u njegovoj otpornosti, ranom porastu i visokom nutritivnom kvalitetu. Stručnjaci ističu da ovakav način proizvodnje omogućava poljoprivrednicima da iskoriste zimsku i prolećnu vlagu, što direktno utiče na jači korenov sistem i stabilnije prinose.

"Ozimi stočni grašak u proleće brzo kreće sa vegetacijom, pa može da se kosi ili žanje znatno ranije nego proljetne kulture. Pored toga, manji je pritisak korova, jer ih jesenji usevi bolje potiskuju, mlade biljke prezime i rano zatvore sklop", objašnjava mag. agr. Hatidža Okić iz Zemljoradničke zadruge Gračanka u BiH.

Ozime sorte, prema rečima Okić, imaju veću otpornost na sušu u kasnijim fazama vegetacije. Takođe, sadržaj proteina se kreće između 18 i 25 %, što ga čini izuzetno vrednim u ishrani stoke, a karakteriše ga i dobra svarljivost.

Priprema tla i setva

Za dobar uspeh, dodaje, presudni su pravilan izbor sorte i dobra priprema zemljišta. Preporučuje ozime sorte koje dobro podnose niske temperature, a najčešće se seje u smeši sa žitaricama poput ječma, raži, pšenice ili tritikalea, jer one služe kao oslonac i doprinose većoj količini zelene mase.

"Nakon skidanja prethodnog useva, tlo treba preorati na dubinu od 20 do 25 cm, a pred samu setvu obavezno ga usitniti tanjiranjem i drljanjem", savetuje Okić, napominjući da tlo treba biti umereno teške teksture, dobro drenirano, bez zadržavanja vode.

Evo 8 ključnih koraka za setvu ozimog stočnog graška

Setva se obavlja od kraja septembra do sredine oktobra, na dubini 5 do 8 cm. U čistoj setvi, norma semena iznosi od 180 do 220 kilograma po hektaru, dok se u smeši sa žitaricama seje 120 do 140 kilograma graška uz 60 do 80 kilograma žitarice. Razmak između redova, dodaje, treba da bude od 12 do 15 cm.

Najbolji trenutak žetve je početak cvetanja

Kada je reč o osnovnom đubrenju, preporučuje se 60 do 80 kilograma fosfora (P2O5) i 40 do 60 kilograma kalijuma (K2O) po hektaru, dok se azot daje samo u startnoj količini od 20 do 30 kilograma, jer grašak veže azot iz zraka.

Suzbijanje korova, kako ističe, obično nije potrebno ako je sklop dovoljno gust, a zaštita od bolesti poput askohitoze i pepelnice ili štetočina poput graškovog žiška provodi se samo po potrebi.

Za proizvodnju zelene mase, najbolji trenutak žetve je početak cvetanja, kada se postiže optimalan odnos prinosa i nutritivne vrednosti. Ako se grašak uzgaja za zrno, žetva se obavlja kada mahune požute i zrno se stvrdne.

"U smeši sa tritikalom ili raži, grašak ima oslonac, otporniji je na poleganje, a smeša daje 20 do 30 % više zelene mase u odnosu na čistu setvu", zaključuje Okić.

^{Naslovna fotografija: Shutterstock/fotokostic/Depositphotos/YAYImages}