Setva uljane repice u Južnom Banatu kasni - do kada ima smisla sejati?

Uljana repica je poslednjih godina postala jedna od značajnijih ratarskih kultura u regionu Južnog Banata, navode iz Prognozno izveštajne službe zaštite bilja (PIS). Tome su doprineli ostvareni prinosi i tržišna vrednost ove kulture, ali i specifičnosti proizvodnje na ovom području. Na značajnom delu vršačkog terena, zbog karakteristika zemljišta, šećerna repa i kukuruz nisu u većoj meri zastupljeni u plodoredu, pa uljana repica predstavlja važnu alternativu.

"Dodatno, tokom prethodne dve proizvodne godine prinosi kukuruza i soje na mnogim lokalitetima bili su značajno umanjeni usled nedostatka padavina i visokih temperatura tokom leta. Zbog toga se za proizvodnju uljane repice sve češće odlučuju i proizvođači koji je ranije nisu gajili", pojašnjava PIS.

Nedostatak padavina odložio setvu

Kako ističu, ove jeseni najveći problem predstavlja izrazit nedostatak padavina, koji traje još od kraja jula. Zbog izuzetno suvog zemljišta setva uljane repice na velikom broju parcela još nije obavljena. Na pojedinim parcelama nakon žetve strnih žita nije bilo moguće kvalitetno obaviti ni osnovnu obradu i pripremu zemljišta.

"Za stvaranje povoljnih uslova za obradu i predsetvenu pripremu potrebna je značajnija količina padavina. Međutim, problem se ne završava pripremom zemljišta – za brzo i ujednačeno nicanje uljane repice neophodna je dovoljna količina vlage u setvenom sloju, a trenutno su rezerve vlage veoma male i u dubljim slojevima zemljišta."

Oborio rekord: Požnjeo 7.250 kg uljane repice po hektaru

Posebno nepovoljna situacija može nastati ukoliko nakon setve u suvo zemljište padne svega nekoliko milimetara kiše. Takva količina padavina može biti dovoljna da seme nabubri i započne klijanje, ali nedovoljna da se proces nicanja i početni razvoj biljaka nastave. Posledica može biti propadanje klijanaca, neujednačeno nicanje i značajno proređivanje useva.

Optimalni rok je prošao

Optimalni rok za setvu uljane repice u našim proizvodnim uslovima je okvirno od 20. avgusta do 10. septembra.

"Međutim, vremenske prilike poslednjih godina sve češće nameću potrebu za prilagođavanjem ustaljenih rokova. Visoke temperature i neujednačen raspored padavina, posebno tokom avgusta i septembra, postaju jedan od ključnih ograničavajućih faktora u proizvodnji uljane repice", ističu dalje.

Zbog toga odluku o setvi ne treba donositi samo prema kalendaru, već i prema stvarnom stanju vlage u zemljištu i mogućnosti da se obezbede uslovi za brzo i ujednačeno nicanje.

Za uspešno prezimljavanje veoma je važno da biljke pre ulaska u zimski period dostignu odgovarajući stepen razvijenosti. Dobro pripremljena biljka trebalo bi da ima:

• formiranu rozetu sa 6 do 8 razvijenih listova,
• dobro razvijen korenov sistem, sa glavnim korenom dužine približno 15–20 cm;
• snažan, ali ne previše izdužen korenov vrat.

Što je setva kasnija, biljkama ostaje manje vremena da dostignu ovu fazu razvoja.

"Nedovoljno razvijene biljke imaju manju sposobnost da podnesu nepovoljne uslove tokom zime, posebno ukoliko dođe do naglog pada temperature i pojave jačih mrazeva bez snežnog pokrivača."

Šta kasna setva znači sa aspekta zaštite bilja?

Kasna setva može dodatno produžiti period tokom kojeg su mlade biljke izložene napadu pojedinih štetočina.

Dalje, pojašnjavaju, ukoliko zbog nedostatka vlage i nižih temperatura nicanje i početni razvoj budu usporeni, biljke duže ostaju u najosetljivijim fazama – od nicanja do formiranja prvih pravih listova. U tom periodu posebnu pažnju treba posvetiti prisustvu štetočina koje mogu ugroziti mlade biljke, kao što su repičina lisna osa (Athalia rosae), crvenoglavi repičin buvač (Psylliodes chrysocephala) i kupusna muva (Delia radicum).

"Zbog toga je od samog nicanja potrebno redovno pregledati useve i pratiti prisustvo i brojnost štetočina. U jesenjem periodu pažnju treba obratiti i na pojavu simptoma suve truleži uljane repice (Phoma lingam), posebno ukoliko nakon dugog sušnog perioda usledi vlažnije vreme koje može pogodovati ostvarenju infekcija", napominju.

Koju strategiju sada izabrati?

Stručnjaci savetuju da je u postojećim uslovima najvažnije pratiti količinu i raspored padavina i realno proceniti da li postoje uslovi za kvalitetnu pripremu zemljišta, setvu i brzo nicanje biljaka.

"Ukoliko do kraja septembra ne bude značajnijih padavina koje bi obezbedile dovoljno vlage za pripremu zemljišta i ujednačeno nicanje, treba ozbiljno razmotriti odustajanje od setve uljane repice."

Blage zime prethodnih godina ohrabrile su pojedine proizvođače da uljanu repicu seju i tokom oktobra. Takvih primera bilo je i u jesen 2025. godine. Međutim, uspeh takve proizvodnje ne može se unapred očekivati niti blage zime iz prethodnih godina predstavljaju garanciju da će se isti uslovi ponoviti.

"Setva izvan optimalnog roka jeste moguća, ali sa svakim daljim odlaganjem raste rizik da biljke u zimu uđu nedovoljno razvijene", ističu.

Zato, zaključuju, odluku o kasnoj setvi treba donositi na osnovu stanja zemljišta, raspoložive vlage, prognoziranih vremenskih uslova i mogućnosti biljaka da pre zime dostignu odgovarajući stepen razvijenosti, a ne samo na osnovu iskustva iz prethodnih, toplijih zima.

Dodajte agroklub.rs u omiljeni Google izvor