Silažu od lucerke je izazovno spremiti, ali ne i nemoguće

Tradicionalan način spremanja sena, tačnije konzervisanje lucerke, deteline, trava i travno-leguminoznih smeša kod nas predstavlja prirodno sušenje na suncu. Pored toga, postoji i druga, nedovoljno poznata mogućnost za konzervisanje zelene mase, a to je spremanje silaže ili senaže. Savetodavac za stočarstvo Neđeljko Pipović iz PSSS Knjaževac ističe da je ovakva hrana po sastavu i osobinama sličnija zelenoj masi u odnosu na seno, a postupak siliranja u manjoj meri zavisi od vremenskih uslova.

"Istina je da tehnologija siliranja ili senažiranja predstavlja za početnike pravi mali izazov. Međutim, i taj problem se može lako prevazići korišćenjem adekvatne literature, konsultovanjem stručnjaka, kao i proizvođača koji više godina uspešno spremaju silažu lucerke", kaže Pipović na početku razgovora za Agroklub.

Prvi otkos najvažniji

Kako dalje napominje, u uslovima suvog ratarenja prvi otkos lucerke i trava je količinski najvažniji, jer se u odnosu na godišnje prinose dobija i 50-60 odsto. U malom broju slučajeva, na parcelama i kod farmera koji zalivaju livade i obavljaju sve mere vezane za prihranjivanje i zaštitu od štetočina, godišnji prinosi zelene mase, kaže on, znatno su veći, a prinosi po otkosima ravnomerniji.

Prvi otkos lucerke pre optimalnog vremena. A kvalitet i prinosi?

"U tom slučaju dobija se pet, ponekad i šest otkosa, dok godišnja proizvodnja sena iznosi i do 20 tona po hektaru. Ovakve livade se koriste šest do osam godina, pa i duže, a sve to na kraju utiče na niže troškove proizvodnje."

Nasuprot tome, na parcelama gde nema zalivanja, ali i drugih agrotehničkih mera, najčešće se tokom vegetacije dobiju tri otkosa, pri čemu je udeo mase po otkosima u godišnjem prinosu 50-60, 30-35, 15-20 odsto, dok je godišnja proizvodnja sena svega šest do osam tona po hektaru.

"Najveći problem pri sušenju prvog otkosa za seno jesu česte kiše tokom maja meseca, kao i visoka vlažnost vazduha i zemljišta. Osim toga, biljke iz prvog otkosa se odlikuju grubljim stablom i manjim učešćem lišća u ukupnoj biljnoj masi", pojašnjava naš sagovornik i dodaje da se u takvoj masi lišće brže suši u odnosu na stablo, a presušeno lišće se lako kruni i opada, a sa njim gubi i najhranljiviji deo biljke.

Manje šećera, više proteina

Između ostalog, duže zadržavanje pokošene mase na livadi, kaže, ometa regeneraciju biljaka, a ukoliko one i porastu kroz otkose, zakasnelim sakupljanjem sena dodatno se oštećuju mlade biljke. Zbog svih navedenih problema neki od naših farmera više godina unazad prvi otkos lucerke konzervišu u formi silaže ili senaže.

"Siliranje lucerke nije tako jednostavan postupak kao što je to slučaj sa kukuruzom. Dakle, ona sadrži znatno manje šećera, ali i više proteina i mineralnih materija, te se ne može uraditi uobičajenim postupkom."

Otežavajuća okolnost je, dodaje on, i visok sadržaj vlage, koji u optimalnim fazama razvića lucerke može biti 80 pa i više procenata. Jedini način da se od ove kulture dobije kvalitetna silaža jeste da se pokošena masa pre siliranja prosuši do nivoa vlage od oko 60-65 odsto. Evo i zašto.

"Usled gubitka vlage provenjavanjem dolazi do relativnog povećanja sadržaja šećera potrebnog za fermentaciju, a povećani sadržaj suve materije deluje depresivno na štetne organizme. Još jačim provenjavanjem, do 50 odsto vlage ili niže, dobija se senaža, hranivo koje se po karakteristikama nalazi između sena i silaže", objašnjava naš sagovornik.

Saveti

Prema rečima savetodavca za stočarstvo, dužina trajanja provenjavanja zavisi od intenziteta sunčeve toplote i može da iznosi od nekoliko sati do više od jednog dana. Optimalni nivo vlage u prosušenom materijalu je onaj kada se pri stiskanju lišća još uvek ne čuje karakterističan šuštavi zvuk, a mesto preloma stabljike je vlažno, ali bez kapljica rose.

"Osnovni problem pri spremanju silaže od provenulog materijala je otežano sabijanje, jer je prosušeni materijal dosta elastičan. Zbog toga, provenulu masu treba bolje usitniti, a posebnu pažnju posvetiti što boljem gaženju silaže u cilju istiskivanja vazduha, zatim dobro pokrivanje folijama, kao i dodatno opterećenje silirane mase slojem peska, gumama, zemljom ili sličnim materijalima."

Ukoliko se zbog vremenskih uslova provenjavanje ne može izvesti, za obezbeđivanje optimalnih uslova za vrenje silaže, preporučuje se korišćenje ugljeno-hidratnih hraniva, u tipu prekrupe kukuruza, suvih repinih rezanaca, melase i drugo.

"Ova hraniva se koriste u količini od pet do osam odsto u odnosu na zelenu masu i u startu obezbeđuju potrebnu količinu šećera za previranje u mlečnu kiselinu. Pored toga, neka od ovih hraniva vezuju višak vlage čime pozitivno doprinose kvalitetu silaže", kaže naš sagovornik.

Na našem tržištu se mogu nabaviti i bakterijski inokulanti koji potpomažu bržem odvijanju fermentacije i stvaranju većih količina mlečne kiseline kao prirodnog konzervansa,

"U cilju postizanja maksimalnih rezultata, biljni materijal koji se inokuliše treba obavezno provenuti bar do nivoa vlage od oko 65 odsto, a još je bolje da se u masu ravnomerno doda i pet do osam procenata kukuruzne prekrupe. Ovakva silaža ima bolju i kvalitetniju hranljivu vrednost", zaključuje na kraju razgovora.