Uzgajanje sirka kao glavne kulture posebno se preporučuje u regionima gde nema dovoljno padavina i zemljišne vlage za uspešnu proizvodnju kukuruza.
Pod uticajem klimatskih promena, poslednjih godina uzgajanje sirka postalo je interesnatno za veliki broj proizvođača. Sirak vodi poreklo iz Afrike, a u Evropi se gaji od 15. veka. To je biljka kratkog dana. Koristi se za ishranu ljudi, kao stočna hrana i u industriji.
Sirak je biljna vrsta koja odlično podnosi sušu, alkalna zemljišta, odlikuje se visokim prinosom i različitim upotrebnim vrednostima. Lišće i stabljika su prekriveni voštanom prevlakom, koja smanjuje isparavanje. Za formiranje kilograma suve materije potrebno mu je 200 do 300 litara vode. Može da se uzgaja kao osnovni i kao postrni usev.
Sirak pripada porodici trava i po izgledu je veoma sličan kukuruzu, ali ne formira klip, već metlicu. Biljka sirka ima razgranat i dobro razvijen koren, koji prodire u zemljište i do dva metra. Stabljika može da naraste do sedam metara, u zavisnosti od sorte. Stablo sirka je čvrsto, sočno, bogato hranjivim materijama i ima sposobnost regeneracije. Listovi su sabljasti. Na jednom stablu se razvije između 16 i 21 listova.
Cvetovi su skupljeni u cvast metlicu dužine 10 cm do 60 cm. Boja metlice može biti različita: bela, slamasto-žuta, crvenkasto-braon, braon-siva, braon. Plod sirka je zrno koje sadrži do 80% ugljenih hidrata, oko 10% proteina, oko 3% masti, celulozne materije, minerale. Boja semena može biti različita i karakteristična je za sortu. Vegetacija sirka traje od 100 do 130 dana.
Sirak se odlikuje velikom prilagodljivošću na različite uslove uspevanja (temperaturu, dužinu dana, osvetljenje, kvalitet zemljišta, snabdevenost zemljišta vlagom).
Koristi se u ishrani ljudi, životinja i u industriji. Kao hrana za stoku razlikuju se: sirak zrnaš, sirak za zelenu masu, koja može da se koristi sveža ili silirana. U industriji sirak se korist u proizvodnji: glukoze, šećernog sirupa, alkohola. Može da se koristi za zeleno đubrenje, u proizvodnji biogasa i u mnoge druge svrhe. Sirak se koristi za ispašu ili košnju kada biljke dostignu visinu preko 60 c ili 80 cm.
Mlade biljke sadrže kiseline koje imaju nepovoljno dejstvo na životinje.
Setva sirka je slična setvi ostalih ratarskih kultura, posebno kukuruza. Ukoliko se gaji kao glavni usev, seje se sredinom maja, dok se kao postrni usev seje sredinom i krajem juna. Na vreme setve obratiti pažnju prilikom izbora sorte ili hibrida.
Uzgajanje sirka kao glavne kulture posebno se preporučuje u regionima gde nema dovoljno padavina i zemljišne vlage za uspešnu proizvodnju kukuruza. Odličan se pokazao i kao zamena za kukuruz na parcelama koje su pogođene pojavom kukuruzne zlatice Diabrotica virgifera.
Pri uzgajanju sirka treba obratiti pažnju na spor razvoj mladih biljčica. U tom periodu sirak mogu potisnuti korovske biljke i zbog toga ga treba sejati posle kultura koje ostavljaju parcelu bez korova. Najbolje je pre setve sirka na parcelu posejati raž (ostavlja parcelu bez korova).
Setvu sirka započeti kada prođu opasnosti od kasnih mrazeva. Temperatura za klijanje sirka kreće se između 12ºC i 15ºC, a za nicanje je potrebna temperatura iznad 15ºC. Sirak pri ovim vrednostima temperature klija i niče za oko 10 dana. Optimalna temperatura za rast i razvoj sirka je od 25 do 32ºC.
Zemljište treba da je dobro pripremljeno za setvu, jer je seme sirka dosta sitno. Dubina setve semena je između 3 cm i 5 cm. Gustinu setve prilagoditi tipu, sorti ili hibridu sirka. Razmak između redova kreće se od 20 cm do 80 cm, ali je uobičajen razmak oko 40 cm. Razmak u redu se kreće od 4 cm do 8 cm. Sirak ne treba sejati pose šećerne repe, zbog opasnosti od pojave truleži korena repe Rhizoctonia solani, koja napada koren sirka.
Tokom vegetacije je potrebno suzbijanje korova kao kod kukuruza i dobro đubrenje.
U zavisnosti od namene, razlikujemo i žetvu sirka. Sirak može da se u toku vegetacije kosi dva do četiri puta. Kod žetve sirka za siliranje, pažnju obratiti da je sadržaj suve materije oko 28%. Najlakše je sadržaj suve materije odrediti lomljenjem stabljike i ukoliko se čuje pucanje - to je znak da je sadržaj suve materije 25%. Kao i kod kukuruza, zrno sirka treba da je u mlečno-voštanoj fazi.
Žetva sirka zrnaša zavisi od zrelosti zrna. Sadržaj vlage u zrnu treba biti ispod 30% kako bi se pristupilo žetvi. Da bi se zrno moglo uspešno skladištiti, treba da ima manje od 14% vlage. Ukoliko je sadržaj vlage u zrnu veći, potrebno je izvršiti sušenje zrna sirka. I pored toga što je zrno zrelo, biljka ostaje zelena.
Foto: sarangib / Pixabay
Autorka
