Snežni pokrivač dobro je došao u zaštiti ozimih useva

Na teritoriji Kolubarskog okruga posejano je prošle jeseni oko 15 hiljada hektara ozimih useva. Za razliku od ranijih godina, pšenica je posejana u optimalnom roku.

Poslednjih dana, temperature se spuštaju i do -10°C pa postoji bojazan kod poljoprivrednika da bi moglo doći do izmrzavanja biljaka. Ipak, stručnjaci smatraju da je ovakvo vreme uobičajeno za ovaj period godine, a ima i dovoljne debljine snega da zaštiti useve.

"Sneg koji je padao u proteklim danima poželjan je za ratarske kulture kad su ovako niske temperature. Sve ratarske kulture i strna žita koja su posejana u optimalnom roku, sada su u fazi mirovanja i ovih 10 do 20 centimetra snega su dobrodošle jer služi kao izolator," kaže Snežana Stojković Jevtić, stručni saradnik Poljoprivredne, savetodavne i stručne službe Valjevo.

Sneg štiti biljke 

Poslednjih dana bile su niske noćne i jutarnje temperature, a sneg ove debljine je sasvim dovoljan da zaštiti useve od izmrzavanja.

"Šta će se dešavati sa biljkama u narednom periodu, videćemo, sve zavisi od dnevnih i noćnih temperatura. Sve do -5°C ispod nule nije pretnja za neka značajnija oštećenja strnih žita. Ne bi bilo dobro da sada kada je zemljište dosta vlažno, jer je bilo snežnih padavina proteklih dana, da se temperature spuste na -10 ili -15 ispod nule kako se zemljište ne bi ledilo," navodi Stojković Jevtić.

Sneg u pravo vreme. Slede ledeni dani, jak mraz, suvo i pretežno sunčano

Strna žita koja su zasejana u optimalnom roku i gde je primenjena preporučena agrotehnika, sa određenom količinom mineralnih đubriva, mogu da izdrže do pet stepeni ispod nule.

Prema rečima Snežane Stojković Jevtić, problema može biti na onim parcelama na kojima su usevi zasejani u novembru.

"Kod nas postoji praksa da se setva obavlja i tokom decembra, ali na sreću, to je mali broj poljoprivrednih proizvođača. Tu su biljke u fazi da imaju jedan do dva lista i može biti problema ako se temperature spuste na -10, a ne bude snežnog pokrivača koji bi to anulirao."

Prihrana pšenice 

Prihrana pšenice na području Kolubarskog okruga uglavnom se obavlja u drugoj polovini februara ili početkom marta.

"Poljoprivrednim proizvođačima savetujemo da prate vremensku prognozu, ali pre nego što pristupe procesu đubrenja da urade analizu zemljišta kako bi se odredila količina azota u zemljištu. Već godinama mi radimo te analize Nmin metodom i to je potpuno besplatno. Tako će se dobiti ne samo koja količina azota je prisutna već i oblik kojim se vrši prihrana,"naglašava sagovornica.

Zbog kiselih zemljišta KAN

Zemljišta na području Kolubarskog okruga su uglavnom kisela, zbog čega se preporučuje obavezna upotreba KAN-a.

"KAN neće dovoditi do daljih zakišeljavanja parcela i to je najbitnije. Očekujemo da druga polovina februara i početak marta budu rezervisani za đubrenje, veoma važnu agrotehničku meru. Ako poljoprivredni proizvođači iz nekog razloga ne budu mogli da odrade analizu i na taj način odrede količine i oblik azotnog đubriva za prihranu, onda je naš savet da to bude KAN jer neće pogrešiti. To bi mogla biti količina od 200 do 250 kilograma po hektaru. Ako su usevi dobro razvijeni, onda nema potrebe za drugom prihranom," savetuje Snežana Stojković Jevtić.

Nekada se prihrana obavlja jednom ili u više navrata, sve zavisi od vremenskih uslova i stanja useva.