Srbija među pet najvećih izvoznika pšenice u Evropsku uniju, Ukrajina ubedljivi lider

Izuzimajući kukuruz, Evopska unija proizvodi više žitarica nego što troši, a u pogledu snabdevanja svetskog tržišta, posebno je značajan njen izvoz pšenice i ječma. To u praksi znači da joj nije potreban nikakav uvoz, baš suprotno, piše Agrarheute.

Cene žitarica na tržištu EU, odnosno one koje poljoprivrednici dobijaju za svoj proizvod, mnogo zavise od prihoda od izvoza. Sa izbijanjem rata u Ukrajini, značajne količine ukrajinskog žita teku na evropsko tržište. Otvaranje žitnog koridora preko Crnog mora dodatno je pogoršalo priliv. Upravo je to i razlog protesta poljoprivrednika u Poljskoj, Rumuniji i drugim zemljama.

Žito iz Ukrajine znatno je jeftinije od evropskog, navodi Olaf Zinke koji već tri decenije analizira domaća i međunarodna tržišta poljoprivrede i sirovina. Dodaje kako to stvara veliki cenovni pritisak na unutrašnjem tržištu EU, ali i istiskuje skuplje žitarice evropskih farmera, koje se gomilaju u sve većim zalihama u silosima.

U Francuskoj, vodećem proizvođaču žitarica u Evropskoj uniji, proizvođači već zahtevaju od predsednika Emanuela Makrona da preduzme mere za zaštitu domaćih proizvođača, javlja AFP. 

"Danas imamo cenu pšenice sa farmi od 155 evra po toni. U poređenju sa cenom između 220 i 240 evra po toni, vidimo da je gubitak značajan, 420 evra po hektaru ili 42.000 evra za 100 hektara", rekao je za ovu francusku novinsku agenciju, Erik Thirouin, predsednik tamošnjeg udruženja proizvođača žitarica (AGPB), naglasivši kako obim ukrajinskog izvoza u EU više nije održiv za poljoprivrednike.

Uvoz pšenice utrostručen u dve godine

Posmatrajući brojke u tekućoj marketinškoj godini, EU je proizvela gotovo 126 miliona tona pšenice. Potrošiće se nešto više od 100 miliona tona, a pretpostavlja se da će izvesti oko 31 milion tona, čime bi postala najveći izvoznik nakon Rusije.

Ipak, prema podacima Evropske komisije, na tržište EU je u tekućoj marketinškoj godini do kraja februara stiglo 8,4 miliona tona pšenice, što je 600.000 tona više nego prošle godine i čak 5,2 miliona tona više nego pre dve godine, kada je obim uvoza iznosio samo 3,1 milion tona. Dakle, uvoz se gotovo utrostručio u roku od dve godine.

Cena pšenice na berzi: 

Od meke pšenice uvezene u tekućoj marketinškoj godini (isključujući durum pšenicu i brašno), najveći deo od 4,4 miliona dolazi iz Ukrajine. Ostali dobavljači bili su Kanada sa 630.000 tona, Moldavija sa 450.000 tona, Rusija sa najmanje 290.000 tona i Srbija sa 220.000 tona.

Gledajući cene, jasno je zašto ukrajinska pšenica potiskuje evropsku robu s tržišta. Prema podacima Evropske komisije, najjeftinija evropska hlebna pšenica zadnji put je ukrcana u najvažnijoj francuskoj izvoznoj luci u Ruanu za 198 evra po toni. Istovremeno, ukrajinska izvozna pšenica košta oko 160 evra po toni, odnosno, oko 20 odsto manje. Glavna odredišta uvezene obične pšenice bile su Španija i Italija, kao i baltičke zemlje, Poljska, Rumunija i Slovačka.

Stiglo više i ječma

Situacija s ječmom nije puno drugačija nego sa pšenicom, iako je ovo tržište manje značajno. U tekućoj marketinškoj godini EU je proizvela gotovo 47,5 miliona tona ječma, a potrošeno je nešto više od 41 milion tona.

Do kraja februara, na evropsko tržište je u tekućoj marketinškoj godini stiglo 1,4 miliona tona ječma, odnosno 200.000 tona manje nego prošle godine, ali 720.000 tona više nego pre dve godine kada je obim uvoza bio tek 665.000 tona.

To znači da se uvoz ječma više nego udvostručio za dve godine. I ovde najveći udeo od 711.000 tona ili gotovo 51 odsto dolazi iz Ukrajine. Drugi najvažniji dobavljač bilo je Ujedinjeno Kraljevstvo sa 453.000 tone (uglavnom pivarski ječam) i Moldavija sa 101.000 tona. Tu su još Rusija sa 60.000 tona i Srbija sa 55.000 tona.