Šta su ukupno i produktivno bokorenje i zašto su važni?

Bokorenje kod strnih žita predstavlja obrazovanje izdanaka iz podzemnih kolenaca stabla, što je poseban način grananja. To grananje se odvija u takozvanom čvoru bokorenja, koji se najčešće nalazi na 1-3 centimetara ispod površine zemljišta. Iz čvora izbijaju bočni izdanci i sekundarni korenovi, koji čine žiličast korenov sistem. Čvor bokorenja je životni centar svake biljke i sa njegovom fiziološkom aktivnošću je povezana životna sposobnost cele biljke. Ukoliko čvor bokorenja ugine zbog nepovoljnih uslova, ili ga povrede štetočine, dolazi do uginuća cele biljke.

Bokorenje staje kada tempratura padne ispod 6°C i pređe 20°C

Na brzinu i jačinu bokorenja osim klimatskih uslova utiču i kvalitet semena, vreme i dubina setve, veličina hranljivog prostora, aeracija zemljišta i mineralna ishrana. Bokorenje prestaje kada tempratura padne ispod 6°C i kada pređe 20°C. Diplomirani inženjer ratarstva i povrtarstva Milica Popadić ističe da je važno naglasiti da ne daju svi izdanci, koji se obrazuju u procesu bokorenja, stabla sa klasovima, tako da razlikujemo opšte ili ukupno bokorenje (svi formirani izdanci) i produktivno bokorenje.

Broj produktivnih stabala je 2-3

Produktivno bokorenje podrazumeva broj izdanaka po biljci koji donose klas i ono se povećava ukoliko ima dovoljno vlage i hranljivih materija pred vlatanje. Broj produktivnih stabala se kreće u proseku 2-3 što uglavnom zavisi od sorte i uslova bokorenja, a naročito od dubine setve i gustine biljaka. Ako su sorte sa visokim produktivnim bokorenjem, tada treba regulisati količinu semena prema preporuci proizvođača. Jako bokorenje u sušnim uslovima može da bude negativno, zato što se za formiranje sekundarnih izdanaka troši mnogo vode i hranljivih materija na račun glavnog stabla što dovodi do smanjenja prinosa. Takođe, u vlažnim uslovima pojačano bokorenje može dovesti do smanjenja prinosa usled povećane gustine useva i poleganja. Prema obliku, bokori mogu biti ležeći i rastresiti, uspravni i zbijeni, kao i prelazne forme ova dva oblika bokorenja.

Određivanje koeficijenata ukupnog i produktivnog bokorenja

Kod strnih žita osnova za opredeljenje treba da bude broj produktivnih vlati (koje nose klas) po m², koji za većinu sorti pšenice treba da je u granicama 500-700. Treba računati na to da savremene sorte pšenice imaju koeficijent produktivnog bokorenja 1,5-2,5, pogotovo u nešto ređem sklopu i pri optimalnoj setvi.

Evo jednog praktičnog primera:
U jesen se izbroji broj biljaka po m² = 500
Na proleće se izbroji broj prezimelih biljaka = 400
U fazi vlatanja izbroje se sva stabla = 580
U fazi sazrevanja izbroje se svi klasovi = 480

Koeficijent ukupnog bokorenja jednak je broju svih stabala koji je podeljen sa brojem prezimelih biljaka, to jest 580/400=1,40.
Koeficijent produktivnog bokorenja dobija se deljenjem broja svih klasova sa brojem prezimelih biljaka ili iskazano matematički 480/400=1,20.