Šta treba da uradimo pre setve ovsa?

Kako bi osigurali prinos ovsa neophodno je da pre setve dobro pripremimo parcelu. Zemljište treba da je plodno i da zadovoljni brojne zahteve ove kulture.

Za rast i visoke prinose neophodno je da ono bude plodno, mrvičaste strukture, odgovarajuće aeracije i drenaže, ali da ima dobar kapacitet za vodu jer je ovas njen veliki potrošač.

Traži rastresitu strukturu zemljišta

Najbolje je uzgajati na parcelama gde se zemlja redovno obogaćuje stajnjakom ili drugim organskim đubrivima i gde je u plodored uključena detelinsko-travna smesa. Prinos zavisi od kvaliteta zemljišta i količine padavina.

Crvena detelina: Koje su prednosti i na kakvim zemljištima je sejati?

Odgovara joj pH reakcija od 5,5 do 6,5, a tolerantna je na nešto veću kiselost do 4,5. Po potrebi se obavlja kalcifikacija. Pored tolerancije na kiselost veliku ulogu igra dostupnost hranljivih elemenata. Za dobar razvoj korena priprema je ključna, jer traži rastresitu strukturu. Obrada treba da obezbedi održavanje rezervi vode, jer je veliki potrošač.

Kada je u pitanju tip zemljišta najmanje uspeha u proizvodnji ćete imati na lakim, peskovitim sa malom količinom padavina. Prinos i kvalitet zrna se smanjuju. Bolje joj odgovaraju teža zemljišta sa dobro raspoređenim padavinama. Kaže se da tamo gde uspeva raž, uspeva i ovas, odnosno tamo gde ne mogu zahtevnije žitarice, poput pšenice.

Rana setva

Pogoduje joj jesenja obrada ili što ranija prolećna, jer ima nisku potrebu za toplotom. Klija na dva do 3ºC, a intenzivno raste na temperaturi od 12ºC. Niže temperature pogoduju boljem ukorenjavanju. Dubina oranja se kreće od 20 do skoro 30 cm. Na dubinu od 20 cm idemo na zemljištu koje nije zakorovljeno i nema višegodišnjih korova. Tamo gde je zakorovljenost velika i mnogo je višegodišnjeg korova dubina oranja se kreće od 25 do 28 cm.

U predsetvenoj pripremi se dodaje startna količina amonijum nitrata, ali to zavisi od hemijske analize zemljišta i koliko svaki proizvođač poznaje svoju parcelu (šta je ranije uzgajano, koliki je bio iznos hraniva). Uobičajeno se na hektar dodaje 60 kg azota, 50 do 60 kg fosfora i kalijuma između 60 i 100 kg.