Šta za proizvođače soje donosi novi propis EUDR? Kompanije zabrinute, a odredbe nejasne

Uredba Evropske unije o deforestaciji, takozvana EUDR, usvojena je prošle, a njena puna primena počeće krajem ove godine. To proizvođačima, prerađivačima i trgovcima sojom nameće nove zahteve koje moraju da ispune već u ovogodišnjoj žetvi kako bi mogli da izvoze svoje proizvode na tržište EU.

Da li je EUDR šansa ili izazov za soju iz našeg regiona, ali i šta će konkretno značiti ova uredba, o tome je razgovarano juče (21.5). na konferenciji i panel diskusiji na Sajmu poljoprivrede. Kako se čini, ni najveći proizvođači hrane i trgovci uljaricama iz zemlje i regiona još uvek ne znaju šta se tačno od njih očekuje.

"Odredbe uredbe nisu jasne, uputstva za sprovođenje ne postoje. Najveći izazov je kako da prikupimo geolokacije za 3. 000 kooperanata koji obrađuju više od 25. 000 parcela. Koje su to vrste dokumenata koja nam trebaju, ko će ih izdavati? Posebno osetljivo pitanje za nas će biti kako će se tretirati soja koju skladištimo i ne prodajemo odmah. Ima više pitanja nego odgovora", rekla je ispred hrvatske kompanije Žito doo Dubravka Herman Kovačević.

Slični strahovi postoje i kod prerađivača uljarica u Bosni i Hercegovini.

"Malo je vremena, a još manje znanja. Verujem da nam za godinu dana ovo neće biti pritisak i strah, jer ćemo se dovoljno upoznati sa temom. Zanima nas da li je naša država i Ministarstvo poljoprivrede spremno za ovakvu regulativu", pita se direktorka korporativnih komunikacija Bimal grupe u BiH Nataša Pucar.

U kompaniji Nestle su spremnije dočekali nove regulative Evropske unije.

"Nestle je jedan od najvećih proizvođača hrane i implicirani smo ovom regulativom, jer je veliki deo sirovina koje nabavljamo označenom ovom uredbom. Već duži niz godina, sledljivost svih naših sirovina i gotovih proizvoda je pokriven, ali će biti modifikovan softverskim rešenjem na kojem upravo radimo", naglasila je ispred ove kompanije Sanja Balabanova.

Krčenje šuma i soja 

A šta zapravo donosi ova nova regulativa? To su došli da saznaju brojni proizvođači i trgovci sojom, jer je sala bila popunjena do poslednjeg mesta. Konkretno, cilj ove uredbe je da osigura rastuću tražnju evropskog tržišta za proizvodima kao što su soja, palmino ulje, guma, kakao, kafa, proizvodi od drveta i goveda, a da njihova proizvodnja nije dovela do gubitka površina pod šumama. Da bi se to postiglo, potrebno je da svako ko plasira ove proizvode na tržište EU, osigura da njihova proizvodnja nije povezana sa krčenjem šuma.

"Ovo je veliki izazov, pre svega za sve izvoznike na tržište EU, zahtevaće dodatne administrativne procedure, ali vidimo to i kao veliku šansu. Evropa u odnosu na prekookeanske zemlje ima kraće lance snabdevanja, lakše ćemo moći da dokažemo sledljivost, rizik od deforestacije je niži", kaže ispred organizacije Donau Soja Jovana Đisalov.

Zemlje zapadnog Balkana (Srbija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina i Rumunija) proizvedu godišnje više od milion tona soje, a na tržište EU plasiraju više od 70 odsto proizvodnje u obliku različitih sojinih proizvoda. Njihova vrednost je više od od 500 miliona evra.

"EUDR se odnosi na sve kompanije koje plasiraju proizvode na tržište EU, a koje će morati da obezbede usklađenost sa ovom uredbom. Stupa na snagu krajem decembra ove godine, ali će se odnositi i na ovogodišnju žetvu i ostaviće nam samo nekoliko meseci da se pripremimo."

Šta se očekuje od izvoznika?

Kompanije će morati da prikupe katastarske podatke, ali i podatke o geokolacijama parcela na kojima se soja uzgaja.

"Moraće da pribave dokaze da na tim parcelama nije bilo krčenja šuma od decembra 2020. godine i potvrdu da je proizvodnja u skladu sa važećim zakonima tržišta. Sve to će biti deo jedne izjave o usklađenosti koju će biti potrebno uneti u informacioni sistem EU. Kontrolu će obavaljati kompetentna tela EU koja su trenutno u formiranju", pojasnila je Đisalova i dodala da je Donau Soja regionalni centar u Novom Sadu partner za sve informacije u vezi sa EUDR uredbom i da pružaju podršku kompanijama da obezbede usklađenost sa njenim zahtevima.

A zbog čega se sve ovo radi? EU je drugi najveći uvoznik proizvoda povezanih sa krčenjem šuma na globalnom nivou. Soja čini 31 odsto od ukupne deforestacije koja se kroz poljoprivredne proizvode uvozi u EU. Više od 30 miliona tona sojinih proizvoda se uvozi u EU svake godine, pri čemu više od dve trećine dolazi iz Južne Amerike, gde se šume i drugi vredni ekosistemi pretvaraju u poljoprivredno zemljište u nezamislivim razmerama.

Srbija zauzima značajno mesto na listi izvoznika sojinih proizvoda u EU gde 11 odsto sojinog ulja u EU dolazi iz naše zemlje.