Šteta od suše u Srbiji preko milijardu evra

Iako nema zvaničnih podataka državnih institucija o tome kolika će biti ovogodišnja poljoprivredna šteta u Srbiji od suše, stručnjaci upozoravaju na to da su direktni gubici veći od milijardu evra, napominjući da ova poljoprivredna godina nije lošija od 2000. i 2012. godine.

Prostran: Uništeno 4 miliona tona kukuruza

Kako prenosi portal Nova ekonomija, agroekonomski analitičar Milan Prostran tvrdi da su prema nezvaničnim procenama, vrućine uništile četiri miliona tona kukuruza, vrednosti 600 miliona dolara. Osim kukuruza, najveću štetu je ove godine pretrpela soja, čiji je prinos prepolovljen, a izgubljen je profit od 200 miliona dolara. Prostran navodi da, ukoliko se pogleda podatak da šteta na samo te dve kulture iznosi 800 miliona dolara, onda će ukupni gubici sigurno preći milijardu evra. On dodaje da su znatačajnu štetu pretrpeli suncokret, šećerna repa, ali i voće i povrće.

Rast cena delimično ublažava posledice

Milan Prostran smatra da će posledice suše najviše osetiti sami ratari, povrtari i voćari, jer oni neće imati dovoljno novca da ulože u proizvodnju u sledećoj sezoni. Ipak, kako on kaže, štetu će delimično ublažiti rast cena poljoprivrednih proizvoda zbog mnogo slabije ponude nego što je bila ranijih godina.

Saković: Prinos dovoljan za domaće potrebe

Vukosav Saković, predsednik Udruženja "Žita Srbije" naglašava da ovogodišnja šteta od suše na kukuruzu, soji i suncokretu iznosi 600 miliona evra. On tvrdi da je, kada je reč o prinosima, ova godina bolja od 2012., ali i od 2000. godine, kada je Srbija čak morala da uvozi kukuruz. Saković ističe da će kukuruza, soje i suncokreta biti dovoljno za podmirivanje domaćih potreba, dodavši da će biti i "blagih viškova" za izvoz.

Ukinuti carine na uvoz kukuruza, suncokreta i soje

Vukosav Saković smatra da bi, radi sprečavanja veštačkih nestašica, trebalo ukinuti carinu na uvoz kukuruza koja je 24% za članice Evropske unije, a 0% za Rusiju, Belorusiju, Kazahstan i još neke zemlje, kao i članice CEFTA-e. Saković napominje da carina na soju i suncokret ne bi trebala da postoji, a na kukuruz je treba ukinuti, jer ne može da se koristi nulta koja važi za geografski udaljene zemlje, zato što je je transport kukuruza skup.

Manji rod šećerne repe nego lane

Ljubiša Radenković, direktor jedne od vojvođanskih šećerana, kaže da je šećerna repa izvađena tek na trećini njiva i dodavši da su prinosi različiti. Prema njegovim rečima, prosečan prinos repe u Banatu je 53t/ha, u Sremu 46t/ha, a u Bačkoj 42t/ha. Radenković dodaj je lannjski prinos na pomenutim njivama iznosio 65-68 tona, a dok je višegodišnji prosek bio 55 t/ha.

Foto: AgroBusines Media / Flickr