Stevan Horn: Planiram navodnjavanje kukuruza - dobar rod doneće isplativost

Uprkos trendu smanjenja površina pod kukuruzom u pojedinim regionima, Stevan Horn (25) iz Sombora, koji se poljoprivredom bavi dugi niz godina i po struci je inženjer zaštite bilja, od ove ratarske kulture ne odustaje.

"U mnogim regiona je značajno opala zainteresovanost i površine za setvu kukuruza, ali na mom gazdinstvu i dalje ima velikog značaja i ne odustajemo od njega, ove godine ću imati zasnovan usev na šest hektara površine, polovinu ću najverovatnije i navodnjavati putem sistema kap po kap", kaže Horn.

Posle zatvaranja brazdi - đubrenje

Govoreći o pripremi za setvu, objašnjava da je očuvanje vlage u zemljištu prioritet.

"Za predstojeću setvu prvo krećemo sa zatvaranjem zimske brazde koja je veoma bitna operacija i nju radimo čim nam se uslovi za ovu operaciju otvore u polju kako bi smanjili površinu evaporacije i što više sačuvali prisutnu vlagu unutar zemljišta. Dalje radimo predsetveno đubrenje sa azotnim đubrivima - uglavnom sa ureom", kaže i dodaje da nakon ovoga realizuje setvu kukuruza uz inkorporaciju NP đubriva u trake.

Kada je reč o izboru hibrida, oslanja se na više kriterijuma.

"Uglavnom sejem kukuruze za žetvu u zrnu, to je jedan od načina kriterijuma po kome biramo hibride, drugi način je putem dugogodišnjeg praćenja na terenu, treći kriterijum je putem rezultata unutar različitih ogleda, da li rezultata u PSS službama ili po rezultatima različitih semenskih kuća."

Đubrenje, kako kaže, sprovodi u nekoliko faza, uz prethodnu analizu zemljišta.

"U budućnosti se ide na to da se đubrenje azotom radi i kompletno UAN-om putem aplikacije prskalicom, ali su potrebni posebni rasprskivači koji mogu da ulažu kapi na određen način, ovaj način azotnog đubrenja je inače dosta dobar jer je iskorišćenost azota veća u odnosu na standardno razbacivanjem granulisanog đubriva gde može vrlo lako doći do isparavanja određenog dela azota", objašnjava mladi ratar.

Borba protiv štetočina

Kao najveći problem u proizvodnji izdvaja štetočine, pre svega kukuruznog plamenca. Aplikacija suzbijanja ovog insekta se odvija u kasnijim fenofazama rasta i razvoja kukuruza, a mnogi proizvođači jednostavno nemaju tu mogućnost, kaže, jer se na taj način itekako povećavaju troškovi proizvodnje.

"Znanje koje sam stekao iz fitomedicine studirajući i usavršavajući se na terenu mi itekako pomaže u zaštiti kukuruza i donošenju odluka na terenu o raznim operacijama. Pomoglo mi je iskustvo u zaštiti i da eksperimentišem na svojim parcelama raznorazne prehrane i biostimulatore koji nam utiču na povećanje prinosa dalje."

Kukuruzni plamenac ugrožava useve. Kako ga suzbiti?

Ukazuje na problem sužavanja izbora preparata i pojavu rezistentnosti korova, te da od mnogih zabranjenih preparata jedini koji sme da se koristi jeste "coragen" za suzbijanje plamenca. Drugi najveći problem jeste rezistentnost divljeg sirka na preparate sa aktivnom materijom nikosulfuron.

Plasman roda i povoljna cena dobrog roda

Sav rod kukuruza plasira dalje lokalnim otkupljivačima, uglavnom onim od kojih trebuje repromaterijal, seme, đubrivo, hemiju...

"Uglavnom robu prodajem direktno sa parcele, ne ostavljam na lageru jer mislim da na manju količinu robe koju ja imam svake godine nije isplativo držati lager, ponekad robu kukuruza prodam i lokalnim stočarima - kada su sušne godine."

Prethodna godina je bila obeležena niskim prinosima, upravo zbog suše. Rod je prodavao po ceni od 24 dinara, a kako kaže, zarada je bila minimalna.

Isplati li se navodnjavanje? Donosimo okvirne kalkulacije po hektaru

"Ali ove godine s obzirom da za sada imamo dovoljnu količinu zimske vlage optimistički se nadamo da će i prinosi kukuruza biti dosta bolji. Po ceni od 24 dinara uz prinose od oko devet do 10 tona po hektaru proizvodnja po ovoj ceni bi bila itekako isplativa i ja bih bio zadovoljan", kaže naš sagovornik.

Međutim, upravo zbog navodnjavanja jednog dela useva, očekuje prinose od 12, 13 t/ha, pa bi pomenuta cena donela zaradu i opravdala troškove zalivanja.