Stres kukuruza izazivaju prirodne nepogode

Prirodne nepogode, kao što su obilne kiše, poplave, oluje, grad, suše i mrazevi, kao i ekstremno niske i visoke temperature, mogu da izazovu  stres i da u značajnoj meri smanje ili unište prinos kukuruza. Sa klimatskim promenama će se povećati broj i ozbiljnost ovakvih štetnih uticaja, pa je važno znati kako se to odražava na kukuruz.

Niske temperature usporavaju klijanje

Niske temperature jako usporavaju klijanje, razvoj korena i rast nadzemnih delova biljaka. Kada su temperature vazduha do 10 °C u periodu od 15 dana, klijanci kukuruza kasno izbijaju na površinu zemljišta. Uočava se hloroza (žutilo), a zatim dolazi do venjenja i sušenja celih biljaka. Ukoliko biljke prežive, oslabljene su, loše rastu, lakše stradaju od gljivičnih bolesti, a ponekad dolazi i do njihovog uginuća. Što je zemljište vlažnije, a period niskih temperatura duži, to su povrede i oštećenja mladih biljaka veće.

Negativan uticaj niskih temperatura povećava se pri dubokoj setvi u hladno zemljište, pa je potrebno pažljivo odrediti dubinu setve kukuruza u skladu sa tipom zemljišta i očekivanim temperaturnim uslovima. Odaberiti otpornije hibride, koji brže koriste rezervne materije semena pri klijanju, što omogućuje brže rastenje i razviće biljaka.

Dobra ishrana i zaštita od korova i bolesti mogu da pomognu u narednim fazama rasta i razvića biljaka. 

Mrazevi preko -1°C potpuno uništavaju biljku

Mrazevi se često javljaju tokom proleća. Slabe mrazeve (do -1°C) kukuruz podnosi, a i kada nanesu štetu biljkama, one se brzo oporavljaju, ukoliko nakon toga nastupi toplo i lepo vreme. Biljka do 15 cm visine podnosi lake mrazeve, a preko 15 cm ne. Oni jači mrazevi, preko -1°C, potpuno uništavaju biljku kukuruza. Uglavnom strada nadzemni deo ili dolazi do velikih oštećenja na listovima kukuruza. Jesenji mrazevi su za kukuruz štetni, ukoliko se dese kada je kukuruz u zelenom stanju. Oni sprečavaju sazrevanje zrna, pa klipovi ostaju mekani, a zrno gubi klijavost.

Obilne padavine "guše" koren

Ukoliko se voda, nakon obilnih padavina, zadrži na površini zemljišta, stvaraju se anaerobni uslovi bez vazduha. U takvim uslovima koren ne diše i ne razvija se, pa biljke ne mogu da opstanu. Takva zemljišta bi trebalo drenirati (odvesti vodu) i raditi na popravci njihovih mehaničkih i vodno-vazdušnih osobina.

Poplave uglavnom čine potpunu štetu

Ukoliko je usev kukuruza poplavljen u ranim fazama (do 10. lista), šteta je uglavnom potpuna. Najbolje je izvršiti presejavanje, odnosno setvu novog useva kukuruza na istoj površini, ukoliko je to moguće.  Ako poplave nastupe kasnije, kada su biljke i klip već formirani, kukuruz ima šansu da se oporavi, ukoliko se voda brzo povuče. Tada je najbolje da se iskoristi za siliranje, u zavisnosti od faze u kojoj se nalazi zrno. 

Olujni vetrovi i grad lome biljku

Ove nepogode lome i poležu stabljike i uništavaju lisnu površinu kukuruza, pa prinos može izostati. Potrebno je birati hibride sa visokom otpornošću na lomljenje stabla i poleganje. Zemljište je takođe ugroženo, zbog erozije vetrom i isušivanja. Vetrozaštitini pojasevi mogu da pomognu, jer smanjuju odnošenje zemljišta, povećavaju vezivanje ugljenika, biodiverzitet (biološku raznovrsnost) i sl. Njihovo podizanje mora da bude plansko, a zasadi treba da budu od kvalitetnijeg drveta.

Erozija odnosi plodne slojeve

Erozija degradira zemljište, uglavnom odnoseći gornje, plodne slojeve zemljišta i umanjuje njegovu proizvodnu sposobnost. Izazivaju je olujni vetrovi, obilne padavine, poplave i grad. Mere koje povećavaju sadržaj organske materije u zemljištu i povećavaju sposobnost zemljišta da primi i zadrži vodu, mogu umanjiti štetno delovanje erozije, posebno na nagnutim terenima.  

Visoke temperature i suša

Visoke temperature izazivaju zemljišnu sušu, koja se javlja usled nedostatka vlage u zemljištu, a moguća je i pojava vazdušne suše, koja nastaje usled nedostatka vlage u vazduhu. Koren kukuruza u tim uslovima nije u mogućnosti da brzo nadoknadi izgubljenu vodu. Tada biljka vene. Visoke temperature i vazdušna suša mogu da smanje funkciju polena i oplodnju kod kukuruza, a to dovodi do smanjenja prinosa. Ipak, kukuruz je prilično otporan na sušu, naročito u prvom delu vegetacije (jun i jul).  Za ublažavanje posledica suše, osim primene odgovarajućih agrotehničkih mera, bitan je izbor tolerantnih hibrida.

Izvor: brošura "Dobre poljoprivredne prakse i tehnologije za ublažavanje dejstva prirodnih nepogoda u proizvodnji kukuruza u Srbiji", Milena Simić i Slaven Prodanović