Stroga kontrola proizvodnje soje

Soja je nezaobilazan ratarski usev u setvenoj strukturi Milenka Ćosića u Ravnom Selu. Ove godine je posejao na 42 jutra. Dobra otkupna cena i manja ulaganja prilikom setve opredeljuju Ćosića da se vraća ovoj uljarici.

"Uzimamo svoje seme. Pola smo kupili deklarisanog semena, a pola smo selektirali svog semena. I tako “režemo” svoje troškove. Ako ostavimo svoje seme, ostaje nam samo hemija. Soja je zahvalna po pitanju đubrenja. Prošle godine sam imao parcela koje nisam đubrio i bolje su rodile od onih koje su dobile veštak", kaže Ćosić.

Najava strogih kontrola na GMO

Naša soja je tražena u Evropi zato što gajimo genetski nemodifikovanu. Baš iz tog razloga država redovno kontroliše proizvodnju, a prekršioce koji ilegalno unose i seju gmo seme - kažnjava. Načelnik fitosanitarne inspekcije Nenad Milojević najavljuje pojačanu kontrolu od maja do avgusta. On objašnjava kako inspektori utvrđuju prisustvo gmo biljaka.

"Sama kontrola na parceli se vrši pomoću test traka pri čemu se u trenutku određuje da li je usev genetski modifikovan ili ne. Kada se na taj način utvrdi da postoji mogućnost genetske modifikacije useva, uzima se uzorak sa same parcele pri čemu se uzimaju GPS koordinate. Takav uzorak se dostavlja akreditovanoj laboratoriji za krajnju analizu. Nakon dobijanja rezultata analize, ako se potvrdi da je usev GMO, utvrđuje se vlasnik parcele i donosi se rešenje o uništavanju useva", kaže Milojević.

Vlasnik parcele pod gmo sojom dužan je da je uništi, a ako to ne uradi, ministarstvo će ovlastiti drugog izvršioca, a vlasniku će taj posao naplatiti. Fitosanitarni inspektori će najviše kontrolisati područja gde je bilo slučajeva gajenja gmo soje a najviše Srem i Mačvu. Nenad Milojević ne krije zadovoljstvo dosadašnjim rezultatima kontrole. "Godišnje zabilježimo 1.500 kontrola. Otkrijemo 50-60 parcela pod gmo usevima soje, koja se nakon sprovedenog postupka unište", dodaje Milojević.

Milenko Ćosić kaže da ostaje veran domaćem sortimentu i apeluje da se istraje na zabrani gajenja gmo biljaka pa i soje."Tu nema diskusije. Naša soja je jako dobra i kvalitetna. I ne treba sumnjati. A odlično se pokazala u našim proizvodnim uslovima", poručuje Ćosić.

Reč-dve o soji iz agronomskog ugla

Ona ima veliki agrotehnički značaj. Svojim moćno razvijenim i dubokim korenovim sistemom ona povoljno utiče ne samo na održavanje već i poboljšavanje plodnosti i strukture zemljišta. Zahvaljujući simbiozi sa specifičnim bakterijama azotofiksatorima, koje žive na njenom korenu, soja podmiruje svoje potrebe u azotu i obogaćuje zemljište tim elementom. Soja koja je rodila 3 t/ha, narednom usevu ostavlja 57 kg/ha azota. To je približno 200 kg đubriva KAN-a. Zato se soja visoko ceni kao predusev u plodoredu za mnoge druge useve, a naročito žita. Ako se soja gaji na kiselim zemljištima, koja su nepovoljna za razvoj bakterija azotofiksatora, onda je zbog velikih zahteva treba đubriti azotom.

Što se rasprostranjenosti tiče soja se u svetu gaji na 100 miliona ha i po površinama je odmah iza pšenice, kukuruza i pirinča. Poslednjih godina soja se u Srbiji gajila na više od 150 hiljada hektara, sa prosečnim prinosom od 2,5 t/ha i proizvodnjom od 400 hiljada tona.

Foto: www.thehindubusinessline.com