Suncokret u Banatu prošao "sito i rešeto" - šta je ostalo?

Na teritoriji Srednjeg Banata površine pod suncokretom imaju značajan udeo u ukupnoj proizvodnji - čak 50.000 ha. Žetva se bliži kraju, a vremenskih uslovi ove godine su, pored agrotehničkih mera, značajno uticali na prinos.

"Na pojedinim parcelama i lokalitetima gde smo imali vremenske nepogode jedva da je nešto useva ostalo za kombajniranje, te su na takvim parcelama prinosi bili od 400 kg/ha do 1.100 kg/ha, dok je rod od 3.700 kg/ha zabeležen tamo gde primenjena puna agrotehnika i zaštita, a nije bilo posledica nevremena", navodi stručnjak za zaštitu bilja PSS Zrenjanin Snežana Parađenović.

Vizuelnim pregledima usevi ove uljarice su pored gustog sklopa - kasnije i izrazit porast u visinu, imali i nedovoljno dubuko razvijen korenov sistem. Zbog obilnih padavina nije došlo do stimulisanja korena u dubinu jer je u zoni porasta uglavnom uvek bilo vlage.

"Sve navedeno je uticalo da imamo tokom olujnih vetrova lomove stabljike ili izvaljivanje biljaka iz korena, naročito pred kraj sazrevanja, kad su svemu doprinele i otežane glavice. Oplodnja i nalivenost zrna su bile vrlo dobre, kako u sredini glavice tako i na obodu, s tim što su glavice u kategoriji razvijenosti, male do srednje."

Napad štetočina

Na početku vegetacije javio se problem sa štetočinama, naročito agresivna pojava stepskog popca (Asheta deserta), zbog čega je dolazilo i do presejavanja površina. Takođe vrlo invanzivna pojava zečeva, peščara (Opatrum sobulosum) na suncokretu u osetljivoj fazi klijanja i nicanja, koja je dugo trjala, kao posledica neodgovarajućih vremenskih uslova za rast i napredak. Kasnije faze porasta lista, pratila je pojava plamenjače i vrlo izraženo naseljavanje vaši (Aphididae) koje su dodatno zaustavljale usev u porastu.

Na ovom terenu Banata svake godine se sve veći broj proizvođača, shodno preporukama Prognozno izveštajne službe opredeljuje za primenu fungicida u suncokretu u cilju smanjivanja šteta koje prouzrokuju biljne bolesti.

"Rezultati ocene koju smo obavili na netretiranim parcelama suncokreta na više lokaliteta, različita agrotehnika i različiti hibridi, a ocena se odnosila na list, stablo, vrat korena i glavicu su sledeći: prouzrokovač crne pegavosti suncokreta (Phoma macdonaldi) od 14 do 19% biljaka, prouzrokovač mrke pegavosti suncokreta Alternaria helianthi od 22 do 26%, prouzrokovač sivo-mrke pegavosti stabla suncokreta Phomopsis spp.-Diaporthe spp. od 22 do 24% biljaka, prouzrokovač bele truleži Sclerotinia sclerotiorum od 25 do 28% biljka", kaže Parađenovićeva.

Kako dalje pojašnjava navedene bolesti su pored ostalog, doprinele da tokom vremenskih nepogoda dođe do jačeg oštećenja biljaka i gubitka prinosa - lomljenje i izvaljivanje stabljike, osipanje zrna i slično.