Globalna potrošnja žitarica u sezoni 2025./26. procenjuje se na 2,952 milijarde tona, odnosno 2,7 odsto više nego u prethodnoj sezoni. Povećanje se najvećim delom odnosi na krupne žitarice, najpre kukuruz, kao i na pirinač.
Prema najnovijem pregledu tržišta žitarica Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO), svetska proizvodnja žitarica u 2025. godini dostigla je 3,043 milijarde tona, što je 6,1 odsto više nego godinu ranije. Rast je rezultat povećane proizvodnje svih glavnih kultura, a posebno kukuruza.
Istovremeno, globalna potrošnja u sezoni 2025./26. procenjuje se na 2,952 milijarde tona, odnosno 2,7 odsto više nego u prethodnoj sezoni. Povećanje se najvećim delom odnosi na krupne, najpre kukuruz, ali i na pirinač.
Potražnju i dalje u velikoj mjeri pokreće sektor stočarstva. Upotreba kukuruza za stočnu hranu nastavlja da raste, dok se povećava i prehrambena potrošnja žitarica na svetskom nivou.
Uprkos snažnijoj potrošnji, svetske zalihe žitarica nastavile su da rastu. Na kraju sezone 2025./26. procenjuju se na 952,2 miliona tona, što je 9,5 odsto više u odnosu na početne nivoe. Najveći doprinos povećanju zaliha dali su pšenica, kukuruz i pirinač.
Pozitivni proizvodni rezultati odrazili su se i na međunarodnu trgovinu. FAO procenjuje da će globalna trgovina žitaricama u sezoni 2025./26. dostići 508,6 miliona tona, što predstavlja rast od 4,8 posto u odnosu na prethodnu sezonu. Povećanje se uglavnom odnosi na trgovinu pšenicom i krupnim žitaricama, dok se kod pirinča očekuje blagi pad.
Nakon rekordne 2025. godine, FAO za sezonu 2026./27. predviđa pad svetske proizvodnje žitarica za dva odsto, na 2,982 milijarde tona. Smanjenje se očekuje kod svih glavnih kultura, iako će mnoge ostati na visokim nivoima ostvarenim godinu ranije.
Najizraženiji pad proizvodnje predviđa se kod pšenice, dok bi kukuruz i ječam trebali da zabeleže najmanji pad.
Usprkos slabijoj proizvodnji, globalna potrošnja trebala bi da nastavi da raste. U sezoni 2026./27. procenjuje se na 2,969 milijardi tona, što je 0,6 odsto više nego prethodne godine. Potrošnja za ljudsku ishranu mogla bi porasti za jedan odsto, dok se za stočnu hranu očekuje rast od 0,5 odsto.
FAO: Povoljni izgledi za pšenicu i kukuruz, ali pod pritiskom rasta troškova
Pritom bi upotreba kukuruza i ječma za ishranu životinja trebala da se poveća, dok bi korišćenje pšenice i pirinča u stočarskom sektoru moglo biti nešto niže. Ostale namene žitarica, uključujući industrijsku preradu, trebale bi blago da se smanje.
Svetske zalihe žitarica na kraju sezone 2026./27. procenjuju se na 949 miliona tona, što je tek 0,3 odsto manje od početnog nivoa. Očekivani pad uglavnom proizlazi iz smanjenih zaliha pirinča i sirka, dok bi zalihe pšenice i ječma trebale da se povećaju. Prema aktuelnim procenama, globalni odnos zaliha i potrošnje iznosiće 31,7 odsto, gotovo jednako kao i godinu ranije, što upućuje na stabilno snabdevanje svetskog tržišta.
Nakon ovogodišnjeg rasta, međunarodna trgovina žitaricama u sezoni 2026./27. mogla bi blago pasti, za 0,3 odsto, na 507,2 miliona tona. Pad će najpre biti posledica manje trgovine pšenicom i ječmom. Sa druge strane, trgovina kukuruzom trebala bi da poraste za 3,9 odsto, dok se kod pirinča očekuje rast od 1,4 odsto, što potvrđuje nastavak snažne globalne potražnje za tim kulturama.
Tagovi
Autor
