Stanje u ratarstvu
14.04.2016. 10:00

Svi problemi ratarske proizvodnje

Porodica Vukoman obrađuje oko 200 hektara zemljišta na kojima gaji pšenicu, kukuruz i soju, dok za suncokret i kraljicu ratarskih kultura - šećernu repu na njihovim njivama mesta više nema. Zbog čega?

Foto: Gemini 2.5 Flash

Ratarstvom se porodica Vukoman bavi preko 40 godina i pravi su sagovornici kada je današnje stanje ratarstva u pitanju.

Ova porodica obrađuje oko 200 hektara zemljišta na kojima gaji pšenicu, kukuruz i soju, dok za suncokret i kraljicu ratarskih kultura - šećernu repu na njihovim njivama mesta više nema. Zbog čega?

Kako kaže Mile Vukoman, šećernu repu su prestali da seju jer su izigrani od strane šećerane, a razočaranje su doživeli i sa otkupom suncokreta, jer reč je o kulturi koju ne možete da lagerujete pa ste ovisni o otkupljivačima u vreme žetve.

Sa druge strane, pšenicu, kukuruz i soju možete lagerovati pa možete sa prodajom da pričekate do boljih cena, iako se u poslednje vreme ni to nije pokazalo kao idealno rešenje. Konkretno, cena pšenice je sada niža nego što je bila jesenas pa kada se u obzir uzmu i troškovi lagerovanja, kao i razlika u kursu evra, ispada da ovaj potez čekanja proleća sa prodajom pšenice i nije bio najmudriji.

Ipak, Vukomani su naveliko krenuli u prolećnu setvu. Šta ih motiviše da se i dalje bave ratarstvom uprkos situaciji u kojoj se ova grana poljoprivrede nalazi? U kakvom je stanju pšenica koju su jesenas posejali i šta od nje očekuju te kako komentarišu smanjenje subvencija u ovom delu poljoprivredne proizvodnje, pogledajte u video prilogu.