Trčuljci su većinom korisni insekti, ali žitni bauljar pravi štete

Trčuljci su insekti iz porodice Carabidae koji čine sastavni deo korisne entomofaune poljoprivrednih staništa, a sastav i brojnost vrste kao i jedinki trčuljaka pokazatelji su biološke stabilnosti poljoprivrednih staništa. Većina insekata iz ove porodice je korisna, ali postoje i neke vrste koje nanose štete biljkama.

Korisni inseketi iz porodice trčuljaka

Trčuljci su vrlo značajni za biološku kontrolu štetočina, jer se hrane gusenicama, larvama krompirovih zlatica, gundeljima, žičnjacima, a male vrste love i lisne vaši i grinje. Postojanje korisnih insekata iz porodice trčuljaka doprinosi i smanjenju broja puževa. 

Kako se rešiti puževa u bašti?

U knjizi prof.dr Milana Maceljskog, Poljoprivredna entomologija iz 1999. piše da neke vrste ovih insekata žive i nekoliko godina pa za vreme života mogu uništiti i do 1.000 larvi većih insekata. U korisne vrste ubrajaju se porodice: Carabus, Calosoma, Poecilus, Pterostichus i Nebria. Iako treba naglasiti kako široka primena insekticida smanjuje njihovu brojnost, a time i njihovu ulogu u biokontroli.

Uglavnom su aktivni noću

Telo trčuljaka može biti veličine i do osam centimetra i često je jednolično i tamne boje iako neke vrste mogu imati i metalni sjaj. Telo im je rebraste strukture, a imaju tri para nogu prilagođenih za trčanje po čemu su i dobili naziv.

Uglavnom su aktivni noću, iako postoje vrste koje su aktivne jedino danju. Vrste metalnog sjaja češće su aktivne po danu ili tokom toplog razdoblja, a vrste koje prezimljuju kao larve - noću. Preko dana zadržavaju se ispod kamenja i ostataka biljnog pokrivača u baštama.

Kako piše u Glasilu biljne zaštite 4/2015, prema načinu ishrane mogu biti: Polifagni predatori koji se hrane hranom životinjskog i biljnog porekla, zatim oligofagni koji jedu nekoliko vrsta hrane, a uglavnom su specijalizovani za puževe i gusenice, te fitofagni trčuljci koji se hrane isključivo biljnim delovima.

Proždrljivi su insekti, dnevni unos hrane doseže masu koja je jednaka telesnoj. Zbog velike brojnosti ovih insekata u poljoprivrednim kulturama, logična je mogućnost njihove ishrane nekim štetočinama koji napadaju uzgajano bilje iako, kao što smo rekli, postoje štetne vrste i treba ih razlikovati.

Postoje i štetne vrste trčuljaka

U trčuljke ubrajamo štetočine koji se hrane biljkama poput onih iz roda Harpalus i Zabrus. Poznata štetočina pšenice je žitni bauljar (Zabrus tenebrioides). Kako piše prof.dr sc. Marija Ivezić u knjizi Entomologija, čim se izleže larva bauljara, počne da praviti hodnike u zemlji pored mladih biljaka pšenice. Ona noću izlazi i nagriza mlado lišće gnječenjem i kidanjem pomoću jake vilice. Njegovo prisustvo može da se primeti po raščupanom lišću.

On je i jedna od štetočina koja je na prvom mestu kada je u pitanju direktno oštećenje zrnevlja u klasovima. Ne samo da može da ošteti veliki broj zrna, već i kida klasove i onda na zemlji nastavlja s ishranom.

U sušnim periodima veće štete od žitne pijavice - obavite zaštitu na vreme

Mnoga istraživanja dokazala su veću brojnost trčuljaka u zakorovljenim usevima. Manje vrsta bira gusti sklop, a većina radije bira useve koji im obezbeđuju otvorena staništa, gde prevladavaju više temperature. Sa tih površina, koje su nestabilne, kreću se na krajevima ili u živicama.