U Liparu testiraju novu računicu: Kap po kap do većeg prinosa kukuruza

"Već sada se vidi ogromna razlika. Na površini koju navodnjavamo gotovo svaka biljka ima po dva klipa normalne veličine. Samo nekoliko redova dalje, na delu koji ne zalivamo, klipovi su vidno sitniji", kaže inženjer zaštite bilja Isidor Katić iz Zemljoradničke zadruge "Sokolac" iz Lipara kod Kule koju smo posetili sredinom jula meseca.

Svesni su u ovoj zadruzi da je poslednjih godina kukuruz postao jedna od najneizvesnijih ratarskih kultura. Visoke temperature i sve češći periodi bez padavina ozbiljno utiču na prinose, pa proizvođači sve češće traže rešenja koja će im omogućiti stabilniju proizvodnju. Zbog toga, od ove godine, rešili su da uvedu navodnjavanje kukuruza sistemom kap po kap.

Na oglednoj površini od pet hektara, od ukupno 17,5 hektara pod ovom kulturom, žele da provere koliko sama voda može da promeni krajnji rezultat.

"Želeli smo da promenimo samo jednu stvar – da dodamo vodu. Sve ostalo smo ostavili isto: isti hibrid, isto đubrenje, isti rok setve. Tako ćemo na kraju sezone tačno znati koliko nam je samo navodnjavanje donelo", pojašnjava ovaj stručnjak.

Dodaje da je setva obavljena sredinom aprila, sa sklopom od oko 70.000 biljaka po hektaru.

"U pitanju je rani hibrid koji se dobro pokazao ovde kod nas u sušnim i teškim uslovima, FAO grupa zrenja 400."

Kukuruz donosio gubitke, ali je neophodan

Zadruga uzgaja i pšenicu, ječam, suncokret i uljanu repicu, a površine pod kukuruzom prethodnih godina su postepeno smanjivali.

"Poslednjih godina kukuruz nam je donosio minus. Ipak, neophodan nam je u plodoredu, jer bez njega ne možemo pravilno da rasporedimo useve. Upravo zato, tražili smo način da ga ponovo učinimo isplativim", objašnjava Katić.

Ideju da pokušaju sa sistemom kap po kap dodatno je učvrstilo pozitivno iskustvo proizvođača Nemanje Ivkovića (o kojem je Agroklub pisao prošle godine, op.aut.) koji je ovakav način navodnjavanja već primenio u proizvodnji kukuruza.

"Kada vam neko kome verujete kaže da sistem odlično funkcioniše, mnogo lakše donesete odluku. Spojio me je sa ljudima iz kompanije Pipelife i vrlo brzo smo se dogovorili."

Sistem prilagođen izvoru vode

Dok smo sredinom jula obilazili parcelu, produkt menadžer kompanije Pipelife Serbia, Ivica Aleksandrov, pojasnio nam je da je projekat u potpunosti prilagođen uslovima na terenu.

"Prvi korak bio je da utvrdimo kolikom količinom vode raspolažu i na osnovu toga osmislimo sistem koji će omogućiti maksimalnu efikasnost. Zbog kapaciteta bunara parcela je podeljena u četiri sekcije od po 1,25 ha. Navodnjava se sukcesivno po osam sati, čime se obezbeđuje stabilan pritisak i ravnomerna distribucija vode", navodi on.

Voda do parcele stiže iz bunara udaljenog oko dva kilometra, dok se napajanje pumpe obezbeđuje putem dizel agregata. Trake su postavljene u svaki drugi red kukuruza, sa razmakom kapljača od 30 centimetara, dok se voda dovodi sa obe strane parcele, u dužini od 200 metara.

"U prvoj varijanti projekta predlagali smo sistem sa trakom većeg prečnika koji bi omogućio navodnjavanje cele dužine parcele iz jednog pravca, ali smo zajedno sa proizvođačem odlučili da investicija bude što pristupačnija. Zato smo odabrali rešenje koje zahteva nešto više manuelnog rada, ali značajno smanjuje početna ulaganja", objašnjava Aleksandrov.

Nakon projektovanja sistema, isporučili su opremu i pružili stručnu podršku tokom postavljanja sistema. Kako ističu u zadruzi, saradnja se nije završila montažom – stručni tim kompanije dostupan je za savete i pomoć na terenu tokom cele sezone.

Zašto kap po kap?

Posebno zanimljivo je što su u zadruzi deo posla rešili sopstvenom improvizacijom. Adapter za postavljanje traka napravili su na postojećem špartaču, uz minimalna dodatna ulaganja.

"Praktično smo iskoristili ono što smo već imali. Malo smo prilagodili mašinu i uspešno postavili sistem bez velikih investicija", pojašnjava Katić.

Protok vode kroz sistem, kaže on, je 400 litara u minuti. Navodnjavanje je počelo sredinom juna, a u zavisnosti od padavina, zalivanje prilagođavaju potrebama useva, računajući da kukuruzu u najkritičnijim fazama razvoja treba oko pet litara vode po kvadratnom metru dnevno.

U zadruzi smatraju da je upravo ovaj sistem najlogičnije rešenje za njihove uslove.

"Nemamo velike količine vode niti smo povezani na kanal iz kojeg bismo mogli da navodnjavamo desetine hektara. Zato nam je bilo važno da svaku litru iskoristimo maksimalno efikasno."

Upravo zato izbor je pao na sistem kap po kap, koji omogućava da se raspoloživa voda iskoristi gotovo bez gubitaka.

"Na visokim temperaturama veliki deo vode koji se raspršuje preko biljke ispari. Ovde voda ide direktno u zonu korena, gde je biljci najpotrebnija, pa su gubici minimalni", ističe naš sagovornik.

Navodnjavanje više nije izbor

Iako je još rano govoriti o konačnim rezultatima, Katić kaže da prvi utisci na parceli ulivaju optimizam.

"Već sada se vidi razlika. Po izgledu useva i nalivanju zrna, očekujemo da bi prinos mogao biti dvostruko veći u odnosu na deo koji nije navodnjavan. Očekujemo između 13 i 14 tona po hektaru", ističe, dodajući da ova godina predstavlja tek početak.

"Kasnije ćemo prilagođavati hibride, đubrenje i kompletnu tehnologiju proizvodnje. Sada nam je bilo važno da vidimo šta sama voda može da uradi."

Prošle godine prosečan prinos kukuruza u zadruzi iznosio je svega oko 3,3 tone po hektaru, što je, kako kaže, bilo dovoljno tek da pokrije troškove proizvodnje.

"Više se ne pitamo da li ćemo navodnjavati. Ako želimo da proizvodnja kukuruza bude isplativa, moramo da navodnjavamo. U suprotnom, jedna dobra godina dođe tek povremeno, dok su ostale na granici isplativosti ili donose gubitke", tvrdi on.

Za kraj razgovora ističe da u Zemljoradničkoj zadruzi "Sokolac" već sada planiraju naredni korak – proširenje sistema i dodatna ulaganja koja bi omogućila jednostavnije upravljanje i navodnjavanje većih površina.

Isplati li se navodnjavanje? Donosimo okvirne kalkulacije po hektaru

Razmišljate o navodnjavanju svojih useva?

Ukoliko razmišljate da navodnjavate svoje useve, opremu možete nabaviti i kod ekskluzivnog distributera za Srbiju, kompanije Agrimatco doo Novi Sad. Za sve informacije i konsultacije na raspolaganju vam je produkt menadžer kompanije Pipelife Serbia Ivica Aleksandrov. Pozovite ga na broj telefona 060 039 01 23.

Ukoliko želite ponudu prilagođenu svojoj proizvodnji i potrebama, popunite prijavni obrazac u nastavku, a kompanija Pipelife će vam besplatno pripremiti informativnu ponudu za sistem navodnjavanja.

Dodajte agroklub.rs u omiljeni Google izvor